Izvor: Šumadija Press, 27.Nov.2015, 16:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kragujevac će se grejati na đubre
U Evropi, posebno na severu, biomasa je jedan od najčešćih resursa u daljinskom sistemu grejanja. U Srbiji za sada nijedna toplana ne koristi takav energent.
Toplane koje bi prve mogle da pređu na biomasu su u Bajinoj Bašti i Priboju, i one će koristiti otpatke iz drvne industrije, dok se u Kragujevcu, u nešto daljoj budućnosti, razmišlja o otpadu kao energentu.
Prelazak na biomasu, uopšte, predstavlja pravi izazov, jer lokalnim samoupravama nedostaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << novac za ulaganja u takve sisteme. Doduše, postoji svest o prednostima biomase koja bi, pored povoljnijeg uticaja na životnu sredinu, smanjila izdatke za aktuelne energente. Iako bi se po nazivu regiona – Šumadija, lakonski nametnulo da bi ostaci od drveta bili rešenje, Kragujevac nema resurse da se greje na ovu vrstu biomase.
Vladimir Maksimović, zadužen u gradskoj upravi Kragujevca za zaštitu životne sredine i ravnomerni i održivi razvoj, kaže da Šumadija nema potencijala kao Bajina Bašta da koristi drvnu masu, ali 60 odsto otpada koji se svakodnevno stvara u našem gradu je biorazgradiv. I to bi možda bila šansa da stanovi u Kragujevcu budu topli, a vazduh čistiji.
– U Kragujevcu se godišnje napravi oko 50.000 tona otpada. Za svaku tonu potroši se 20 evra za njegovo zbrinjavanje na deponijama. Od toga, oko 60 odsto je organsko đubre, koje je razgradivo. Najbolje rešenje bila bi anaerobna digestija. Otpad se ubacuje u digestatore za vrenje. Zagrevanjem, organski otpad truli i od gasa prilikom tog procesa u turbinama se proizvodi toplota ili struja. Tako bi se rešili otpada, radijatori bi bili topli, a zagađenja vazduha daleko manja – kaže Maksimović za Šumadijapress.
Međutim, da bi se došlo do ovakvog rešenja, najpre treba završiti studiju o izvodljivosti. Nakon toga radi se projekat sa kojim bi moglo da se konkuriše kod evropskih fondova.
– Kragujevac bi ovaj problem mogao da reši po sistemu “jednim udarcem, dve muve”. Rešili bismo pitanje deponije i dobili zeleno grejanje. Međutim, moramo prvo da udružimo pet opština regiona po tom pitanju, jer Evropska unija prepoznaje samo regionalnu vidljivost. Druga stvar o kojoj lokalna samouprava mora da vodi računa je da takav sistem ne bude skup za građane – ističe Vladimir Maksimović.
Digestor kao želudac krave
Selo Dragačica, nadomak Čačka, postalo je pre pet godina poznato po prvoj elektrani na biogas u našoj zemlji. Struja se dobija prvenstveno iz kukuruza, ali i stočnog graška, ječma… Milan Filipović, domaćin i vlasnik ovog projekta tada je rekao da će proizvedenom strujom snabdevati oko 40 domaćinstava.
Kao izvor energije, gas iz otpada i fekalija je korišćen još 1922.godine u SAD, za pogon električne centrale. U Evropi se gas iz otpada koristio krajem 19. veka za osvetljavanje ulica. U mnogim zemljama, posebno članicama EU i SAD, problemi sa otpadom rešavaju se zakonom kako bi se smanjila njegova količina. To se obično postiže kroz oporezivanje. Porezi se smanjuju za proizvođače otpada koji investiraju u postrojenja koja prerađuju i smanjuju otpad. Tako se proizvođačima isplati da svoj otpad prerade kako bi smanjili porez, a istovremeno ubiraju prihod od gasa.
Postrojenje čini silos jama i digestor. Digestor je veličine 600 m3, a svaki kilovat od 600 m3 je dovoljan za proizvodnju 75kw. Ovim procesom dobija se i ista količina toplotne energije (75kw), što iznosi 16 centi po kilovatu. Digestor imitira želudac krave, tako da sva biomasa truli u kaci. Zagreva se na 38°C gde bakterije obavljaju razgradnju.
Što se tiče zemalja u Evropi, Nemačka trenutno raspolaže sa 6.000 ovakvih objekata koji proizvode i po 2 megavata električne energije. Danci su pre 20 godina napravili energetsku strategiju koja obuhvata smanjenje korišćenja fosilnih goriva. U Danskoj se 70 odsto toplotne energije proizvodi iz alternativnih izvora, a samo 30 procenata iz fosilnih goriva. Beč ima oko 2,5 miliona stanovnika, imaju deset toplana i čak tri spalionice smeća koje sagorevanjem daju oko 30 odsto ukupno korišćene toplotne energije. Pariz ima čak šest spalionica smeća koje daju energiju za grejanje.
Gas proizveden razlaganjem đubreta sadrži 45 do 65 odsto metana, a njegova kalorijska vrednost varira od 4.500 do 5.850 kilokalorija po kubnom metru na atmosferskom pritisku i predstavlja potencijalan izvor energije.
Kakva rešenja traže druge opštine?
Bajina Bašta planira da što pre sistem daljinskog grejanja prebaci na biomasu, što bi joj obezbedilo održiv i isplativ sistem grejanja baziran na lokalnim resursima umesto na mazutu.
Prelaskom na biomasu iskoristili bi se lokalni resursi, smanjili troškovi, s obzirom na to da se mazut uvozi, a građanima pružio komfor jer bi bilo moguće grejanje tokom celog dana. Sadašnji sistem grejanja neodrživ je, a prelazak na biomasu bi trebalo da omogući da toplana više ne posluje sa gubitkom.
– Biomasa će dolaziti sa teritorije opštine. Studija rađena u Srbiji je pokazala da kučevski kraj, Priboj i Bajina Bašta raspolažu sa najvećim potencijalom biomase – objašnjava Rade Filipović, predsednik ove opštine, koji se tokom studijskog putovanja, u organizaciji programa “Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji” Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), upoznao sa iskustvima Austrije i Slovenije u korišćenju biomase.
Prema idejnom projektu za Bajinu Baštu, prelazak lokalne toplane na biomasu koštao bi oko milion i po evra što obuhvata potpuno novu opremu u kotlarnici i izgradnju dela cevovoda u dužini od oko 500 metara. Međutim, kako je prelazak sistema na biomasu velika investicija, iako Nemačka razvojna banka daje povoljne zajmove za to, opština za sada planira da iz sopstvenih sredstava finansira pilot projekat koji bi omogućio uvid u efekte prelaska velikog sistema u gradu na biomasu sa mazuta.
Sačuvali šume i obezbedili budućnost
Iskustva Slovenije i Austrije sa biomasom pokazala su da je upotreba biomase, osim povoljnih ekoloških efekata, isplativa. U slovenačkoj opštini Preddvor kod Kranja, koja obuhvata 14 sela sa ukupno oko 3.500 stanovnika, svi opštinski objekti koriste energiju iz obnovljivih izvora, uključujući energiju iz solarnih panela i mini hidrocentrala. Institucije kao i deo meštana priključeni su i na toplanu na biomasu.
Kako je rekao rukovodilac komponente Snabdevanje biomasom u GIZ-ovom projektu, Rajner Šelhas (Rainer Schellhaas), mogućnošću prelaska na biomasu aktivno se bavi osam toplana u Srbiji. Drvna sečka se sastoji od mašinski usitnjenih komada šumskog drveta ili ostataka od industrijske prerade drveta. Za biomasu se može iskoristiti manje kvalitetno drvo, drvni ostaci i ostaci od obrade drveta pri kojoj i do 60 odsto odlazi u rastur.
Toplana na biomasu u Predvoru bila je jedan od četiri pilot projekta u Sloveniji, a prva grejna sezona sa tim energentom 2001/2002. Toplana ima kotao kapaciteta 2,5 megavata (MW), može da koristi i vlažniju sečku, a greje oko 400 kuća. Od 2002.godine nije bilo prekida u snabdevanju, a cena je nešto povoljnija nego kod tradicionalnih energenata.
Upravnik toplane Peter Muri tvrdi da bioenergana obezbeđuje i sanitarnu toplu vodu, a da je porodičnoj kući godišnje za grejanje i toplu vodu potrebno oko 1.300 evra. Najveći deo sredstava za prelazak na biomasu, oko 60%, obezbeđen je iz različitih fondova, opština je dala oko 3%, a ostatak je finansiran i iz nekomercijalnih kredita.
U Austriji postoje logistički i trgovački centri za biomasu, a jedan od najvećih se nalazi u Leobenu, u centralnom delu zemlje. U njemu se godišnje proizvodi 40.000 kubika sečke visokog kvaliteta koja je pogodnija za male sisteme, i 60.000 kubika sečke od drvnih otpadaka i sporednih proizvoda. Polovina kupaca su građani, a polovina kompanije. Centrom upravlja Asocijacija vlasnika šuma koja ima više od 14.000 članova, uglavnom malih poljoprivrednika, rekao je predstavnik tog udruženja Martin Garber.
Objavljivanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, koje sufinansira projekat “Grad Kragujevac i izazovi evropskih integracija”. Projekat je fokusiran na analizu spremnosti i sposobnosti lokalne samouprave da aktivno učestvuje u procesu usklađivanja propisa sa standardima EU.
Prema procenama Stalne konferencije opština i gradova (SKGO), od 35 poglavlja u pregovorima o članstvu, 21 poglavlje, kao i dve trećine propisa, spadaće u nadležnosti lokalnih samouprava.
.jpg)
