Izvor: Kragujevac.rs, 05.Okt.2018, 15:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Konferencija o socijalnom preduzetništvu
Socijalno preduzetništvo bila je tema konferencije, koju je u okviru sajma ženskih socijalnih preduzeća Srbije i regiona, organizovala Asocijacija poslovnih žena “Vizija“, uz podršku Fondacije Konrad Adenaur Stiftung iz Beograda i grada Kragujevca. Bez obzira na podatak o broju socijalnih preduzeća u Srbiji, kojih je oko 1700 registrovano, a blizu 700 aktivno, socijalno preduzetništvo je tema koja je kod nas još uvek u povoju a više godina čeka se i na donošenje Zakona o socijalnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Kragujevac.rs << preduzetništvu.
Konferenciju i današnji sajam smo organizovali kako bi afirmisali i promovisali socijalna preduzeća, kojih ima na broju ali nisu vidljiva, sa namerom da novim idejama i aktivnostima poboljšamo lokalnu zajednicu, rekla je na Biljana Planic, predsednica Asocijacije poslovnih žena “Vizija“. Socijalni preduzetnici su vizionari i kreatori promena, imajući u vidu da je bazični pokretač socijalnog preduzetništva težnja da se kreira društvena vrednost umesto lične koristi, ističe Planić.
O socijalnom preduzetništvu, rodnoj ravnopravnosti, pravnoj regulativi, iskustvima u ovoj oblasti na konferenciji u Hotelu Kragujevac su govorili Predrag Lučić, predsednik Regionalne privredne komore Kragujevac, Dr. Vladica Stanojević, direktor Zavoda za zbrinjavanje odraslih Male Pčelice, Aleksandra Popović direktorka Fondacije Konrad Adenauer Stintung u Srbiji, Aleksandar Šaronjić, direktor Agencije za regionalni razvoj Rasinskog okruga, a u ime grada Kragujevca prisutnima se obratila dr Gordana Damnjanović, član Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu.
Milenijumski ciljevi i strategije održivog razvoja u fokus stavljaju žene kao posebno osetljivu kategoriju, a naročito samohrane majke, žene višestruko marginalizovane i žene sa rauralnog područja. Ovakvi susreti su prilika da se one kroz razmenu iskustava i primere dobre prakse osnaže i čuju kako mogu postati uspešne preduzetnice, rekla je dr Gordana Damnjanović. Imajući u vidu da mnogi odustaju, nije dovoljno samo dati finansijska sredstva, već su na njihovom razvojnom putu jako bitni monitoring, evaluaciju i dodatni mehanizmi podrške. Za razvoj socijalnog preduzetništva važnu ulogu imaju i projekti Evropske unije, rekla je Damnjanović i dodala da je Kragujevac jedan od odabranih gradova u kome će se sprovesti ReLOaD program u kome leži snaga i mogućnost za razvoj nekog novog i inovativnog posla a u partnerstvu sa udruženjima.
Zakon o socijalnom preduzetništvu još nije usvojen i nalazi se skupštinskoj proceduri, a dr Vladica Stanojević direktor Zavoda za zbrinjavanje odraslih Male Pčelice, očekuje da će uskoro biti usvojen jer će on omogućiti da lica koja se bave ovim poslom izađu na tržište sa svojim proizvodima i uslugama. U Zavodu “Male Pčelice“ mi se već pet godina uspešno bavimo socijalnim preduzetništvom ali unutar ustanove, a s obzirom na to da se u našoj kuhinji priprema pet hiljada obroka dnevno za korisnike, po usvajanju zakona bavićemo se i prodajom za treća lica, kaže Stanojević.
Socijalno preduzetništvo, inače doprinosi razvoju ekonomije zasnovane na solidarnosti s obzirom na to da nisu svi ljudi podjednako u stanju da ravnopravno iz različitih razloga -zdravstvenih, obrazovnih, egzistencijalnih i sl. učestvuju u tržišnoj utakmici. U poslednjih 30 godina u Evropi se sve više obraća pažnja na socijalnu ekonomiju kao način da se ublaže posledice globalizacije, tehnološkog napretka i ekonomskih kriza.
.jpg)
