Izvor: BKTV News, 24.Jan.2013, 13:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko upravlja Srbijom (2)
Od ljudi do čijeg mi je mišljenja stalo, dobio sam zamerku – obilaziš oko istine kao kiša oko Kragujevca. Ne odlučuju o sudbini Srbije oni koji tvrde da plaćamo ruski gas najskuplje u regionu. Makar bili to i oni koji mogu, ako je uopšte istina, da iz već dogovorenih protokola, bez znanja onih koji su učestvovali u tim dogovorima, izbace stvari sa kojima se lično ne slažu. Niti je problem veka ove zemlje ako neko ide čak do Pekinga da razgovara o kanalu Beograd – Solun, koji se neće realizovati ni na kraju ovog veka!
Sudbina Srbije je, ma koliko to nekim zvučalo i drugačije, zapravo u rukama nekolicine ljudi iz sadašnje i bivše vlasti. O vlasti se govori kao o ljudima koji imaju problema da se usaglase oko najkrupnijim pitanjima. Neki medju njima kao da nisu svesni da sami sebi potkopavaju temelje na kojima uopšte počiva i deo vlasti koja je u njihovim rukama. Jer, ma koliko se to nekima ne svidja, Srbija je bliža nego ikada onoj podeli moći izmedju stranaka koje se nisu izlegle iz istog gnezda i, kao svuda u svetu, neće potrajati previše vremena dok se i podela biračkog tela ne dovrši u smislu da postoje veoma srodne stranke na svakoj strani i da odista od uradjenog a ne obećanog zavisi broj dobijenih poslanika.
I briše se razlika izmedju „evropejaca“ i „tobož evropejaca“. Ali, raste saznanje i kod nas i u svetu da je geopolitički položaj Srbije takav da će njen ugled bitno da raste ukoliko sazrevaju one snage koje će biti prihvatljive i Istoku i Zapadu,a pri tom znati da iskoriste iskustvo, i političko i ekonomsko, koje je u svetu afirmisao nekadašnji lider Jugoslavije!
Trenutni problem je što je Srbija svoju sudbinu, suprotno svim izbornim obećanjima, zasad vezala za nekoliko ljudi, koji su uglavnom lideri stranaka. A mi teturamo od kiše do suše. Od pšenice, kada je rod iznad proseka, pa se seljaku ne isplati ni da je seje, do cene, kada je suša i malo rodi, po kojoj je, malte ne, jeftinije da hleb avionima uvozimo iz Amerike.
Dakle, sve se svodi na ljude i stranke. I njihovu doslednost u istrajavanju da svoja obećanja i ostvare. Ali, i u poštovanju onog što Skupština verifikuje.
Baz okolišanja – u zabludi su svi koji misle da je reč o kohabitaciji zbog toga što je Tomislav Nikolić prepustio stranku drugom. I da će vremenom da se istopi njegov uticaj pre isteka mandata. Odnosno, da će prihvattiti ulogu „engleske kraljice“ kada je reč o upravljanju zemlje.
Ubedjen sam da će se svako opeći ako to ne shvati kao konstantu koja je nepromenljiva do kraja njegovog mandata. On, kao Šumadinac, iz mnogih istorijskih razloga, ima u sebi one gene koje nose i Srbi južno od Ibra. Daleko sam od svake pomisli da u bilo čemu delim ikoga u Srbiji, ali je nasledni gen nešto na šta ne utičemo svojom voljom. Zato je nasledan. A kada uporedjujem gene Šumadinaca i Srba južno od Ibra, mislim na sve strahote kroz koje su naši preci prolazili od Kosova do danas ne bi li sačuvali jezik, kulturu, religiju i nacionalnost. I kada to kažem – mislim na Nikolićevu Platformu. Svakako u onom „zaobljenom obliku“.
Kada je reč o Vučiću, jedina zamerka je bila da je u startu nervozno reagovao na ponašanje medija koji su sumnjičavo gledali na njegova otkrića u oblasti kroupcije i privatizacije.. Ali, danas mu jedan ili dva – odista smetaju. Stvaraju atmosferu da se Vučić ne oslanja na sistem i insgtitucije. Jer, on odista pokušava da to utemelji kao nešto što neće biti lako urušiti ni posle njega. Čovek čiste savesti je ušao u osinje gnezdo i danas mu nema povratka. Šteta je što okolina ne reaguje brže i ne omogući mu da veći deo posla prebaci na svoje saradnike, a da se on posveti onom što je Srbiji potrebno kao nasušni hleb.
Mislim na način na koji korepsondira sa važnim ljudima u Nemačkoj, na osećaj da uspostavi kontakt sa SAD, ali i sa veštinom kojom je, kao ministar odbrane, dokazao da je vispreniji u ekonomskoj strategiji od onih čija je to struka. Reč je o podizanju namenske industrije, jer svuda u svetu, a pogotovo u velikim zemljama, ta industrija je nosilac razvoja i progresa. I, najzad, zašto ne reći – doveo je najatraktivnijeg, potencijalno nama najpotrebnijeg, strateškog, šeika iz Ujedinjenih Emirata, kao partnera za investiranje u agrar.
U svemu tome nema slučajnosti. Nikolić i Vučić su iz iste stranke, ma koliko se Nikolić sada istinski ponašao kao predsednik svih Srba. Nikolićev kvalitet je što u najkrupnijim stvarima izlazi na javnu pozornicu i sa svojim stavovima, brani ih ili ih „zaokrugljava“, i, bar zasad, nikog ne sputava time da se oslanja na činjenicu da okosnicu Vlade čini njegova bivša stranka, što bi svaki drugi predsednik bogato koristio, umesto da sluša pridike i pitanja da li postojib razlika u politici izmedju šefa države i šefa vlade! Predsednikova Platforma, uz sve „nezaobljenosti“, ostaje politika Srbije. To mora Zapad da shvati! Ali, i vodeći ljudi u Srbiji!
Otuda, kada je reč o razmišljanju gde se i u kojoj meri konstituiše politika Srbije i ko u njoj vlada, kao i nagadjanjI da li će uskoro biti izbori ili ne, valja jasno odvojiti sledeće stvari:
Prva, SNS nema razloga da izaziva sreću u smsilsu: 1. da sebi skraćuje vreme da započeto, a pogotovo borbu protiv korupcije, ne okonča i tako Srbiji stvori istinsku odskočnu dasku za put – ne u Evropu, već u svet; 2. da Srbija prestane da bude samo „poštansko sanduče“ u koje Brisel ubacuje želje Prištine i da nas obećanjima o datumu pregovora za ulazak u EU kuša do koje mere smo spremni da se odreknemo svojih vitalnih interesa za nešto što je takodje sudbinski važno za Srbiju, ali sa belegom da smo se odrekli prostora sa koga smo proterani, iako smo tamo stvarali sve što je obeležje srpstva 3.da zaustavimo otvaranje prema Rusiji, Kini, Brazilu, Indiji, ali i svim drugim zemljama, malim ali neuporedivo bogatijim od nas, koji u Srbiji vide svoj interes da na jedan sigurniji i prirodniji način ostvaruju saradnju na obostrano zadovoljstvo i 4. da vladajuća stranka dobije na vremenu da pročisti svoje redove i izvrši mirnu promenu na mestima na kojima su čvrsto obećavali da će dovesti istinske menadžere i prave stručnjake a ne svoje verne pristalice!
O svemu drugom, u sutrašnjoj kolumni.
Mirko Stamenković
Tweet
Pogledaj vesti o: Kragujevac
