Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Feb.2015, 17:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istorija Ustava u Srbiji

Pre tačno 180 godina, na Sretenje, u Kragujevcu je odigrana prva pozorišna predstava – i usvojen je prvi ustav u Srbiji – Sretenjski ustav. Srbija danas obeležava punih 180 godina parlamentarizma i borbe za vrednosti koje nazivamo i trajnim, i evropskim.

80 godina srpske ustavnosti proteklo je u izvesnom diskontinuitetu. Poznavaoci kažu da je Srbija u svojoj ustavnosti išla korak po korak napred – počevši od iznuđenog Sretenjskog ustava 1835 – nastalog po ugledu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << na Francusku ustavnu povelju – sve do čuvenog Radikalskog iz 1888, kojim su stvoreni uslovi za zdrav parlamentarizam, ali da je stvaranjem Kraljevine otpočela ustavna stagnacija.

Samo u XIX veku, dok autokratske imperije poput Austougarske, Otomanskog carstva i Rusije nemaju nijedan ustav, Srbija ih ima čak četiri – i svi su proevropski.

Međutim, stručnjaci objašnjavaju da je Srbija tokom dugog perioda pod Turcima poprimila orijentalni način mišljenja i vladanja, zbog čega je bilo vrlo teško da se na takvo tle, i u takvo vreme, primi nešto što se nazivalo tadašnjom evropskom ustavnošću i evropskim standardima.

I XX vek obeležen je različitim tipovima ustavnog prava, a zajedničko im je bilo jedno: rušilački odnos novog prema starom.

"Mislim da je kroz rešavanje tog ustavnog pitanja mnogo više fokus bio u rešavanju političkih i dnevnopolitičkih pitanja, nego krucijalnih, fundamentalnih vrednosti srpskog društva, koje teži ka tome još od „Sretenjskog ustava“ da se uključi u porodicu evropskih naroda", rekao je Goran Vasin, sa Departmana za istoriju FFNS.

"No, što se tiče evropskih standarda, nismo mnogo odmakli, poznaje ih i današnji ustav. I opet se oko njih vrtimo – a nismo baš sigurni šta to zapravo i znači", rekao je Slobodan Orlović, sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

Sretenjskom ustavu nisu bile naklonjene ni velike evropske sile ni Knez Miloš – kažu stručnjaci – zbog čega je dobro napisan tekst, ostao samo „mrtvo slovo na papiru“ – jer Srbija nije bila Francuska ni tada, ni danas. Današnji ustav, usvojen 2006, važi za naslednika – ili slabiju kopiju – onog donetog 1990.

"Mislim da taj ustav nije ono što je potrebno Srbiji. Mislim da bi trebalo da dođe do izvesnih ustavnih promena, da se ustav modernizuje, da bude uklopljen u jedan širi kontekst ustava kakvih postoje u Evropskoj uniji", dodao je Vasin.

"On može da se popravlja, može da se menja, može da se novelira, ali i tu su nekakve političke… politički motivi u prvom planu, a ne – pretpostavljam – neki novotehnički, odnosno stručni", naglasio je Orlović.

Aktuelni politički momenat 2006. godine, i pitanje Kosova i Metohije, nametnuli su spornu preambulu o statusu te pokrajine.
Pogledaj vesti o: Kragujevac

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...