Izvor: Politika, 13.Jun.2011, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima mleka za izvoz, ali i problema
Kragujevačka mlekara „Kuč kompani” dopremila je u Sankt Peterburg prve količine mlečnih prerađivana u vrednosti od 44.000 evra, ali u zemlji i dalje posluje s velikim problemima, pre svega zbog nepovoljnih kredita, muka sa trgovačkim lancima i često nekorektne konkurencije
Kragujevac – Posle napora Vlade Srbije da pomogne poljoprivrednim proizvođačima i obezbedi preferencijalni izvoz robe na strana tržišta, prve količine mleka iz naše zemlje, tačnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prerađevina u vidu sireva, namaza i pavlaka stigle su Rusiju. U Sankt Peterburg kragujevačka mlekara „Kuč kompani” prošle nedelje je dopremila robu u vrednosti od 44.000 evra. U pitanju je prva veća isporuka kačkavalja, feta sira, više vrsti pavlake, raznih namaza i jogurta, koja je na zahtevno tržište, spremno da „proguta” ogromne količine hrane, stigla bez plaćanja carinskih dažbina.
Ovaj važan posao, kako za naš list objašnjava vlasnik mlekare Jezdimir Kuč, obavljen je u saradnji sa „domaćom firmom” na ruskom tržištu, „Srpskim trgovinskim domom” u Sankt Peterburgu.
– Do kraja meseca otići će još jedan sličan kontingent, a posle, nadam se, i dodatne količine. Što se tiče našeg asortimana „Srpski trgovinski dom” na tržište Sankt Peterburga mesečno može da plasira 150 tona feta sira, 100 tona kačkavalja, 200 tona namaza. Mi imamo te kapacitete, ali tu ima mesta i za druge proizvođače, ne samo mlečnih proizvoda. U Sankt Peterburgu dobro se prodaje i marinirano povreće iz Šumadije, a i voćari imaju veliku šansu – tvrdi naš sagovornik, naglašavajući da je Vlada Srbije ovoga puta „odlično obavila administriranje”.
Šanse za izvoz su fantastične, kaže Kuč, napominjući da nije u pitanju samo rusko, već i belorusko i kazahstansko tržište.
– Konkurentni smo sa cenama zbog neplaćanja carine, to je jako važno, imamo kvalitet koji zadovoljava stroge zahteve tamošnjeg tržišta, ostaje nam samo da se skoncentrišemo na obezbeđivanje dovoljnih količina. To, međutim, ne ide lako – kaže u razgovoru za „Politiku” vlasnik kompanije „Kuč”, koja je kao mala porodična firma počela sa radom 1992. godine.
I posle 20 godina konstantnog ulaganja u proširivanje kapaciteta, nabavku moderne opreme, borbe da se dostignu standardi kvaliteta, ova mlekara se u zemlji i dalje suočava sa nizom problema
– Najviše muka nam zadaju nepovoljni bankarski krediti. Da ne upotrebim neku težu reč, ali srpske banke su još oprezne kada treba plasirati novac na jedan duži period. Kratkoročno kreditiranje je skupo, posebno kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja. Nama su potrebna obrtna sredstva, jedna solidna rezerva, a takvi dogovori sa bankama se teško postižu, čak i kada je u pitanju važan izvozni aranžman. Praktično, sve što zaradimo pojedu kamate – navodi Kuč.
Ugovori sa velikim trgovinskim lancima i dalje su kamen spoticanja, kaže naš sagovornik, dodajući da i konkurencija često povlači „čudne poteze”.
– Ugovori su takvi da sav teret rizika pada na proizvođače, dok trgovinski lanci mogu lagodno i bez posebnog obrazloženja da otkažu posao, a da ne snose nikakve posledice. Dodatni problem je i to što kasne sa plaćanjem, bar osam meseci. U takvim okolnostima, pogotovo sada kada je ekonomska kriza, mnogi proizvođači mlečnih prerađevina posežu za, tako da kažem, čudnim potezima. Često snižavaju cene mimo svih kriterijuma, samo da bi opstali, a koliko to škodi kolegama kao i da ne razmišljaju – objašnjava sagovornik našeg lista.
Takve promene diktiraju uglavnom veliki prerađivači, odnosno multinacionalne kompanije koje posluju na „domaćem terenu”.
– Onaj ko ima mnogo novca uvek je u prednosti i stalno može da igra igru koju mali i srednji prerađivači teško mogu da prate. Meni se sve čini da se ovde priprema scenario po kojem će na domaćem terenu opstati samo velike multinacionalne kompanije. Mi manji proizvođači nismo uspeli da se povežemo i udružimo, ali za to je i država kriva, pošto nije želela da se uključi u taj proces – navodi Kuč.
Prerađivački kapaciteti mlekare „Kuč” su 70 tona mleka dnevno. Oko 60 tona isporuče pojedinačni proizvođači, a ostatak se namiruje iz sopstvene štale u Lapovu, u kojoj se trenutno nalazi 700 krava koje nose izvrstan genetski potencijal. Zbog problema sa naplatom isporučene robe, ova kompanija, koja zapošljava 150 radnika, otvorila je i nekoliko maloprodajnih objekata. Obrtna sredstva su preko potrebna, kaže naš sagovornik, navodeći da samo za stočnu hranu treba obezbediti 800.000 evra godišnje.
B. Kartalović
objavljeno: 14.06.2011.
