Izvor: Politika, 15.Maj.2011, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Gluvarenje” jedini vid zabave
Trećina kragujevačkih tinejdžera proba alkohol u trinaestoj, a u petnaestoj se već opijaju, uglavnom po parkovima, školskim dvorištima i na ulici
Kragujevac – Prilike u zemlji, pre svega besparica i beznađe, ali i nedostatak kulturnih sadržaja u gradu, osnovni su razlozi zbog kojih se kragujevački tinejdžeri odaju alkoholu. U piću nalaze kompenzaciju za sve što im nedostaje, a jedna trećina adolescenata probala je alkohol u trinaestoj godini. Već u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << petnaestoj počinju da se opijaju, kaže doktorka Vesna Andrejević, specijalista socijalne medicine, zaposlena u Institutu za javno zdravlje Kragujevac.
Zavisnost mladih od alkohola danas je ozbiljan društveni problem, naglašava naša sagovornica.
– Tradicija i kulturološke naslage stvaraju atmosferu u kojoj se deca od najranijeg detinjstva usmeravaju ka alkoholu, kao nečemu što treba upražnjavati. Roditelji maloj deci ponude čašu piva, da vide hoće li se mrštiti ili ne. Osmeh na licu posle jednog ili više gutljaja izaziva opšte oduševljenje i niko ne sluti šta od toga može ispasti. Porodica je, dakle, prvi faktor koji utiče na ponašanje dece, a onda, u školskom dobu, dolaze društvo i žurke, a na njima svako mora da bude „najjači“ i „najbolji“ – objašnjava doktorka Andrejević.
Pojava maloletnika na ulici pod dejstvom alkohola pre tridesetak godina izazivala je podozrenje okoline, danas je to deo svakodnevice.
– Nekada je bilo sramota biti viđen pijan na ulici pre punoletstva, u takve mlade ljude svako je upirao prstom. Danas, međutim, tinejdžeri upražnjavaju alkohol bez straha da će biti sankcionisani. Moralne vrednosti su izopačene, a poslednjih godina kao da više niko i ne obraća pažnju na činjenicu da mladi prekomerno konzumiraju alkohol – upozorava naša sagovornica.
Oko 60 odsto kragujevačkih srednjoškolaca izjašnjava se da alkohol konzumira iz zabave i zadovoljstva, a svaki deseti adolescent kaže da se opija iz dosade.
– U pogledu kulturnih događaja koji su prilagođeni uzrastu o kome govorimo, situacija u Kragujevcu je vrlo loša. Bioskopskih projekcija, praktično, nema, pozorišnih, takođe, a nekadašnje igranke na otvorenom zamenjene su okupljanjima po kućama i stanovima. Daleko od očiju javnosti, klinci mogu da rade šta im je volja, a mali broj radnji poštuje zakon koji zabranjuje prodaju alkohola mlađima od osamnaest godina. Tinejdžerima je alkohol postao dostupan i mogu da ga nabave na svakom ćošku – kaže doktorka Andrejević.
Ne treba zanemariti ni uticaj televizije, tvrdi sagovornica „Politike“, naglašavajući da gotovo svaki TV šou prate reklame za neku vrstu alkoholnog pića.
– Umesto odlaska na neki kulturni događaj, kod mladih je „gluvarenje“ postalo jedini vid zabave i opuštanja. Opijaju se gde stignu, uglavnom po parkovima, školskim dvorištima, na ulici – napominje doktorka Andrejević.
U medicinskoj teoriji postoje termini kojima se definiše zavisnost mladih od alkohola, ali je praksa iznedrila bolje pojmove, tvrdi naša sagovornica.
– Ja bih rekla da piju „ko sunđeri“. I sa tako definisanim problemom se što pre treba suočiti. To, međutim, nije jednostavno. Roditelji krive školu, škola roditelje, a svi zajedno kažu da je najveća odgovornost na društvu. Zbog toga je najbolje delovati preventivno. U okviru Radnog tela za prevenciju bolesti zavisnosti, koje je formirano na nivou grada, mi svake godine obiđemo sve škole, a ciljna grupa su nam đaci petog razreda. To je pravi, da ne kažem poslednji trenutak kada treba preventivno delovati – smatra doktorka Andrejević i dodaje:
– Na tinejdžere najdelotvornije utiču priče bivših zavisnika od alkohola, njihova svedočenja su naš najveći adut u borbi da mlade generacije pravilno usmerimo.
Brane Kartalović
objavljeno: 16.05.2011
.jpg)
