Izvor: S media, 01.Mar.2012, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država "ubija" male prodavnice, hiljade bez posla!
Milica Jović (43) radila je u Kragujevcu u trgovinskoj radnji i od male, ali kakve-takve plate izdržavala svoje dvoje dece školskog uzrasta. Uz pomoć muževljeve zarade i sa svojim primanjima mogla je da plati najosnovnije troškove. Krajem januara vlasnik marketa u kom je radila bio je prinuđen da, opterećen velikim državnim nametima, zatvori radnju i otpusti desetak zaposlenih, među kojima i našu sagovornicu.
Šverc opet cveta
Mešanje države u slobodnu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << konkurenciju na tržištu će dovesti i do rasta sive ekonomije, što će dodatno naškoditi trgovinskim kompanijama, hiljadama zaposlenih u njima i budžetu Republike, upozoravaju iz Unije poslodavaca Srbije. Prema njihovoj proceni, posebnu opasnost predstavlja mogućnost da se širom Srbije poveća količina mesa, mleka, sira, jaja i mesnih prerađevina koje se prodaju "na crno", u seoskim domaćinstvima, čime raste mogućnost od širenja različitih bolesti. U Srbiji se u 2011. već gotovo 34% ovih namirnica prodavalo "na crno", a posle donošenje Uredbe očekuje se povećanje nelegalnog prometa, što je već počelo da se oseća na terenu, a posebno u seoskim i manje razvijenim područjima u kojima živi skoro 49% stanovništva.
- Radilo se mnogo, a zarađivalo malo - priseća se Milica u razgovoru za S media portal. – Ipak, i to je bilo nešto. Imala sam nekakve prihode. A sada imamo samo platu mog muža od koje jedva uspevamo da se prehranimo. Račune ne plaćamo, jer nemamo od čega, a kamate samo rastu...
Sagovornica S media portala žalosno konstatuje da novi posao ne može da nađe:
- Opet sam na Zavodu za zapošljavanje, tražim posao na sve strane, ali nemam baš mnogo nade... A nisam probirljiva, ne stidim se nijednog časnog posla!
Zatvraraju se male prodavnice, hiljade bez posla
Prema izveštaju Unije poslodavaca Srbije, nakon stupanja na snagu Uredbe o ograničenju marži na osnovne životne namirnice, povećan je broj zatvorenih malih trgovinskih radnji. Od 1. januara do 15. februara zatvoreno je 875 malih trgovina, a 3.430 ljudi izgubilo posao, tvrde u ovom udruženju.
- U 2011. godini zabeležen je pad u maloprodaji od 17 odsto, a samo do septembra prošle godine zatvoreno je tri i po puta više malih trgovina nego što je otvoreno. Uredba o ograničenju marži na osnovne životne namirnice je u prva dva meseca dodatno povećala broj zatvorenih trgovinskih radnji, a većinu naterala da posluju s gubicima. To će u narednim mesecima prinuditi brojne vlasnike da zatvore svoje male trgovine – stoji u saopštenju Unije poslodavaca.
Neizdrživi nameti i ograničenja
Da je situacija u poslovanju malih trgovinskih radnji zaista dramatična, potvrdio je u razgovoru za naš portal jedan od osnivača Udruženja trgovaca iz Novog Sada Milan Babić, koji je, na žalost, među onima koji su stavili katanac na vrata.
Nema pazara sa računima od 300 dinara
Preko 50 odsto prometa u Srbiji obavlja se upravo u porodičnim, trgovačkim radnjama, a skoro 70 odsto ukupne prodaje u njima čine hleb, mleko, jogurt, brašno, šećer i ulje (zajedno sa cigaretama). Prosečan račun u ovim prodavnicama iznosi ispod 300 dinara, pa male trgovine nemaju mogućnost da skupljom prodajom drugih proizvoda nadoknade negativne efekte ograničenja marži, pošto nemaju toliko široku ponudu robe kao veliki trgovinski lanci, navedeno je u saopštenju Unije poslodavaca Srbije.
- Već 18 godina radim, a sada su najdrastičniji nameti za male otkad pamtim; troškovi poslovanja su neizdrživi, pa sam morao da zatvorim prodavnicu – započinje svoju priču Milan Babić. - Pad prometa i ograničenje marže na svemu od čega smo živeli, dovelo nas je u situaciju da stavimo katanac na bravu. Bar 20-tak mojih dobrih prijatelja i kolega iz Udruženja morali suda zatvore radnju, nisu više mogli da se nose sa tim problemima. Veliki trgovinski lanci nemaju tu muku. Vraga bi neko danas u ovim uslovima mogao da radi sa maržom od osam do 12 odsto, nema šanse!
Prema njegovim rečima, problem malih prodavnica je upravo to što nemaju dovoljno uticaja i što su neorganizovani. Udruženje trgovaca Novog Sada raspolaže podatkom da je promet malih prodavnica u Srbiji 60 odsto.
- Tako je od Subotice do Leskovca i Vranja! Nije pošteno, jer su mnogo veći troškovi malih nego velikih. Te radnje stoje tu da ne morate sutra da idete kilometrima daleko da biste kupili hleb i jogurt. Zamislite da se zatvore svi mali marketi i da morate da putujete za najsitniju kupovinu – ogorčeno komentariše Babić.
Male trgovinske radnje, Ograničenje marži, Zatvaranje malih prodavnica
On smatra da ograničenje marži ne bi trebalo da postoji za male trgovine:
- Naši marketi su raspoređeni po gradu, pa ako građani hoće da kupe nešto na tri metra od svoje kuće, ne mogu platiti istom cenom kao i kad se do velikih marketa voze kilometrima.
Babić: Posle tri baj-pasa stavljam ključ u bravu
Prema rečima našeg sagovornika, zatvaranje prodavnice nije pogodilo samo njega. U maloj porodičnoj radnji neposredno pred zatvaranje bilo je zaposleno 12 radnika.
- Ja sam sada nezaposlen. Ali nije problem samo za mene, ja već imam i godine. Cela moja porodica, i ćerka i sin radili su sa mnom. Sin je otišao da radi kao taksista, a ćerka kao dispečer. To je vrlo teško i nezahvalno, veoma sam razočaran. Problem je 12 radnika koje sam zapošljavao. Sva sreća, pa sam za sedam svojih bivših radnika pronašao posao.
Milan Babić tvrdi da je čvrsto rešio da više nikada ne obnovi posao:
- Ne mislim više da se bavim ovim, mene su moje prodavnice dovele da sam uradio i tri baj-pasa! Stalno živite u nekom strahu. Kad vam dođe inspektor, vi ste kao građanin pokorni, nema šanse da on izađe iz radnje, a da nije naplatio neku kaznu.
Promet „na crno“
Babića je tokom 18-godišnje karijere zadesilo sve što ovaj stresni posao nosi.
- Doživeo sam da mi inspektor rada traži mito, kako navodno ne bi tražio sve papire. Ja to nikada ne bih prihvatio! Ima, naravno, i među nama trgovcima koji tako posluju. U svakom žitu ima kukolja...
Babić je doživeo i da Tržišna inspekcija „tera mak na konac, jer je za mesec dana vratio 4,2 hleba više nego što je dozvoljeno":
- Tri dana smo na tome izgubili, jedan inspektor vršlja zbog 220 dinara, da bi sproveli neku kontrolu. To su apsurdi našeg poslovanja! Mali marketi su došli u jaku tešku poziciju, a velike trgovinske lance niko ne kontroliše.
Radnici "na crno" u starosti bez dinara
Beograd subvencioniše samozapošljavanje
Trgovinama preti katanac
Kao ilustraciju za prodaju "na crno", koja je zbog velikih državnih nameta postala sistemska, naš sagovornik navodi svoje iskustvo iz banke.
- Sećam se anegdote kada sam u jednoj banci uzimao kredit i kada me je službenik pitao: 'Koliki vam je pravi promet, a koliki vam je promet 'na crno'?' A ja sam uzvratio: 'A da li vi znate koliki je u vašoj banci promet 'na crno'?'
Zakon eliminacije
Milan Babić čvrsto je rešio da se držanjem malih trgovinskih radnji više ne bavi.
- Da budem iskren, psihički sam se odmorio. Sa druge strane, naravno da žalim što sam zatvorio radnju, jer ipak živelo se od toga dok još nije bilo velikih trgovinskih sistema. Sve se kod nas kupovalo...
Naš sagovornik svestan je da sudbina malih prodavnica, usled pojave velikih prodajnih lanaca, neizvesna.
- Postoji zakon eliminacije. Ne može biti pekara i prodavnica na svakom ćošku, i tu se mora uvesti neki red. Mladi se najlakše odluče da ulože pet-šest, hiljada evra i otvore radnju, a ne znaju u kakve se probleme upuštaju. Što kaže jedan moj drugar: Lakše mi je da švercujem da zaradim 300-400 evra, nego da držim prodavnicu i da zaradim isto toliko, a da se stalno patim – zaključuje Babić.
Jelena Brkić
Pogledaj vesti o: Kragujevac
.jpg)
