Izvor: Politika, 31.Maj.2011, 23:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država maćeha leskovačkim bebama

Specijalna bolnica za lečenje steriliteta u Leskovcu ne zaostaje za klinikama u svetu. – Institut za biologiju matičnih ćelija polovinom iduće godine u Kragujevcu

Leskovac – Pre četiri godine, već tada poznati genetičar dr Miodrag Stojković i njegova supruga Petra, embriolog, bili su spakovali kofere i krenuli u Španiju, pored ostalog i zbog toga što su u realizaciji nekih ličnih i profesionalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << planova na „domaćem terenu” nailazili na silne teškoće. Do preokreta je, međutim,  došlozahvaljujući sredstvima NIP-a  i kreditu Fonda za razvoj, nabavljena je oprema za otvaranje specijalne bolnice. Zgradu buduće bolnice, u kojoj je živeo nekadašnji predsednik leskovačke opštine,  opremila lokalna samouprava. Ubrzo je sve krenulo u željenom pravcu i 29. aprila 2008. godine, u živopisnom krajoliku leskovačkog brda Hisar, svečano je počela sa radom Specijalna bolnica za lečenje steriliteta „Spebo“.

Da li ste zadovoljni trogodišnjim učinkom Specijalne bolnice koja već postaje jedan od zaštitnih znakova Leskovca?

Prezadovoljan sam. Rezultati su više nego dobri. Mi smo radili statistiku koja je pokazala da po rezultatima ne zaostajemo za klinikama u svetu. Možemo se pohvaliti velikim procentom uspešnosti u odnosu na starost žene. Ako je žena između dvadeset i trideset godina, uspešnost je 76 posto, ako ima trideset do četrdeset godina – 55 posto i ako je starija od četrdeset godina – osamnaest procenata. Ljudi koje muči ovaj problem i potrebna im je medicinska pomoć kako bi došli do željenog potomstva, trebalo bi što ranije da se jave. Što je žena mlađa, veće su šanse za uspeh, jer sa godinama opada reproduktivna moć.

Na proslavi trogodišnjice rada, gradonačelnik Leskovca vam je uručio dozvolu za proširenje kapaciteta. Šta planirate?

Pored bolnice biće izgrađen centar za genetske analize koji će sarađivati sa budućim institutom za matične ćelije u Kragujevcu. Želja nam je da ponudimo i neke genetske analize i da utvrdimo zašto, recimo, nema trudnoće u pojedinim slučajevima kada su svi parametri optimalni, ili zašto žena gubi kritičnu ranu trudnoću, iako je sve bilo optimalno. Voleli bismo da ponudimo i manje ginekološke operacije. Nažalost, Specijalna bolnica u Leskovcu nije na državnoj listi za besplatne tretmane. Ja sam u dogovoru sa lokalnom samoupravom gradu Leskovcu poklonio sto osam besplatnih tretmana, ali će to uskoro da se istroši, budući da je za taj kontingent određen rok od tri godine. Moja je želja i apel onima koji odlučuju o tome da se i Leskovac nađe na toj listi, jer znamo kolika su prosečna primanja na jugu Srbije i koliko bi to značilo za ove mlade ljude, kada bi taj novac mogli da ulože u bebu, umesto u vantelesnu oplodnju.

U Srbiji ne postoji banka polnih ćelija. Koliko bi takva banka značila za buduće roditelje?

Mnogo, zato što mi imamo sve veći broj ljudi koji imaju potrebu za donacijom jajnih ćelija ili spermatozoida. I jedan i drugi problem su jako izraženi na ovim prostorima, tako da bi banka polnih ćelija umnogome rešila problem. S druge strane, ljudi ne bi morali da odlaze u inostranstvo po donacije, kako to sada čine. Već dve godine postoji zakonska regulativa u toj oblasti. Nemogućnost dobijanja potomstva je velika porodična drama i trebalo bi što pre izaći u susret tim ljudima. Kad je reč o donaciji, takođe važi pravilo – što je žena mlađa, šanse za uspeh su veće.

Ima li genetskog rizika kada se radi o takvom načinu oplodnje?

Ne. Ako se radi profesionalno, to je sasvim običan vid vantelesne oplodnje, gde se žena, ako se radi o donaciji jajne ćelije, priprema samo da primi embrione, a ako se radi o donaciji spermatozoida, neki put može da se radi insemenacijom, a ne vantelesno.

Na čemu još trenutno radite?

Jedan od projekata na kojem sam angažovan je institut za regenerativnu medicinu, odnosno za biologiju matičnih ćelija pri Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Taj projekat je „prošao” kod ondašnjeg Ministarstva za nauku i sredstva su izdvojena za infrastrukturu, to jest za zgradu i opremu. Sad treba da bude raspisan tender i otpočne izgradnja. Prema planu, institut bi trebalo da krene s radom polovinom 2012. godine. To će nam omogućiti da najzad počnemo da se bavimo ozbiljno naukom koja je u vezi sa matičnim ćelijama i njenom medicinskom primenom. Ideja je da se pametnoj deci sa Medicinskog fakulteta i okolnih fakulteta ponudi da se tamo edukuju i nastave rad. To će biti neka vrsta kolaboracije – kad ja krenem, da neko nastavi posle mene.

Kakvo je Vaše trenutno inostrano angažovanje?

U Španiji ne radim od 1. aprila prošle godine. Sada sam u Srbiji, u Kragujevcu, gde sam redovni profesor na humanoj genetici na Medicinskom fakultetu i u Leskovcu. U inostranstvo idem samo kad me pozovu da održim neko predavanje. Glavni sam urednik jednog naučnog časopisa čije je sedište u Americi, pa i tim povodom povremeno odem iz Srbije.

Milan Momčilović

-----------------------------------------------------------

Pravimo bebe i bez gramatike

Kroz bolnicu je do sada prošlo 3150 parova, a od kojih je 1200 bilo u programu vantelesne oplodnje. Prema poznatim podacima, rođeno je 250 dece, ali je brojka svakako veća, jer mnogi ne jave da su dobili bebu. Republička komisija za vantelesnu oplodnju, u kojoj su i četiri lekara angažovana u privatnim klinikama, do sada je odbijala zahtev Leskovčana da se njihova bolnica nađe na listi onih koji vantelesnu oplodnju vrše o trošku države. „Ne bi me iznenadilo da sledeći put ne dobijemo novac iz budžeta zato što ne znamo gramatiku”, ironično je prokomentarisao je dr Stojković.

objavljeno: 01.06.2011
Pogledaj vesti o: Kragujevac

Nastavak na Politika...