Izvor: Politika, 09.Maj.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobročinstvo duže od jednog veka
Članice Kola srpskih sestara negovale su iz generacije u generaciju humanitarne vrednosti ostavljajući svakom sledećem naraštaju žena da kroz prosvetiteljski rad širi ljubav prema svom narodu
Kragujevac – Povodom 110 godina postojanja, kragujevačko Kolo srpskih sestara dobilo je monografiju, čiji su autori pedagog dr Milutin Milutinović i sociološkinja Lela Vujošević iz Centra za naučnoistraživački >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rad SANU pri Univerzitetu u Kragujevcu. Njihovim pregnućem, na više od 300 stranica ispričana je, praktično, istorija srpskog naroda prve polovine 20 veka, u kojoj je Kolo, posebno u ratnim i poratnim godinama, imalo značajnu ulogu, pre svega zahvaljujući mnogobrojnim humanitarnim akcijama u kojima su učestvovale članice ove organizacije. Drugi deo monografije odnosi se na godine obnove Kola, koje je posle Drugog svetskog rata, skrajnuto i zanemareno od nove revolucionarne vlasti, prestalo da postoji.
Požrtvovanje i svest članica Kola da pomoć najugroženijima mora biti pružena bez obzira na težinu okolnosti postali su uzor ponašanja utemeljenog na najsvetlijim hrišćanskim i nacionalnim vrednostima. Te vrednosti članice Kola su negovale iz generacije u generaciju, duže od jednog veka, ostavljajući svakom sledećem naraštaju žena da kroz humanitarni i prosvetiteljski rad širi ljubav prema svom narodu.
Kolo srpskih sestara je osnovano 28. avgusta 1903. godine u Beogradu. Idejni tvorci su bili Nadežda Petrović, naša znamenita slikarka, i Delfa Ivanić, nastavnica iz Skoplja. U uvodnom slovu monografije – „Istinska elita”, prof. dr Dragan Nedeljković kaže:
„Obe su bile spremne da se za uzvišene ideale žrtvuju. Nadežda je pratila srpsku vojsku, kao bolničarka, u balkanskim i Prvom svetskom ratu. Negovale je tifusare i od tifusa sama stradala... Delfa je, ne jednom, bila hapšena, i od neprijatelja i od domaćih ideoloških zanesenjaka... I druge članice Kola isticale su se kao dobrovoljne bolničarke u ratovima 1912–1918. Uzvišenim patriotizmom i sestrinskim zalaganjem, Kolo je steklo veliki nacionalni ugled koji su generacije žena čuvale i negovale.”
Šumadijsko Kolo srpskih sestara osnovano je samo mesec dana posle Kola beogradskog, 27. septembra 1903. Prva predsednica bila je Jelisaveta Dukić. Današnji Mesni odbor Kola srpskih sestara u Kragujevcu baštini tradiciju te organizacije.
Ugašeno posle Drugog svetskog rata, kragujevačko Kolo obnovilo je rad 1991, a prva predsednica je bila dr Radmila Erski. Bisenija Simić je postavila temelje moderne organizacije, a aktuelna predsednica je Ljubica Žikić, profesorka književnosti.
– Kolo srpskih sestara uvek je delilo sudbinu svog naroda. I u oslobodilačkim ratovima s početka 20. veka, i tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, kada smo pomagali izbeglicama iz Hrvatske, Bosne, sa Kosova i Metohije. Članice Kola uvek je krasila ljubav prema rodu i onima koji su u nevolji. To je unutrašnji moralni princip. Zajednički duh je uvek postojao, mada danas, kada se naše društvo suočava sa materijalnom oskudicom, radimo u izuzetno teškim okolnostima. Priložnika i priloga je sve manje, pa apelujem na one koji imaju da nam pomognu. I kad je reč o humanitarnom radu, i kad je u pitanju negovanje našeg pisma i jezika, koje afirmišemo kroz mnogobrojne kulturno-prosvetiteljske aktivnosti – kaže predsednica Žikić.
Kragujevačko Kolo danas ima pedesetak aktivnih članica, a učenice i studentkinje formirale su Devojačko kolo. U humanitarnom radu i kulturno-prosvetiteljskoj misiji Kola, njihov doprinos je veliki.
Kragujevačko Kolo ovih dana prikuplja pomoć za mališane iz obdaništa u Dobrotinu na Kosmetu, koji će dobiti nove knjige, garderobu i igračke. Pomoć deci, posebno onoj kojoj je potrebno lečenje u inostranstvu, spada u redovne aktivnosti Kola, čije se članice, podjednako revnosno, brinu i o starim i siromašnim sugrađanima.
Kragujevačko Kolo srpskih sestara, koje ima dobru saradnju sa lokalnom upravom, Eparhijom šumadijskom i Crvenim krstom, kao i sa drugim udruženjima sličnog karaktera, posebnu pažnju posvećuje organizaciji savremenih humanitarnih balova. Na tim večerima prikuplja se pomoć, ali se i obnavlja tradicija, u kojoj su balovi imali značajno mesto kao skupovi koji su afirmisali lepo ponašanje i kulturu dobročinstva.
Prvi bal je organizovan pod pokroviteljstvom Dragice Nikolić, supruge predsednika Nikolića, međutim, na drugom, nedavno održanom, izostala je očekivana pomoć priložnika. Članice kragujevačkog Kola su obrazovane, vredne i skromne žene, sa podjednakim požrtvovanjem ispunjavaju svoje porodične i profesionalne obaveze, ali naglašavaju da je u humanitarnom i prosvetiteljskom radu podrška i njima potrebna.
Brane Kartalović
objavljeno: 10.05.2014.
