Izvor: Šumadija Press, 28.Okt.2015, 17:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đubre nije samo naš problem
Deponija u Jovanovcu je “atomska bomba” koja bi, ako se aktivira, mogla da uništi ceo Kragujevac, rekli su francuski stručnjaci koji su pre dve decenije posetili grad.
Situacija ni danas nije bolja, ali se prave planovi – delom zbog nas, a više zbog činjenice da ekološki problemi prevazilaze državne granice i pod stalnim su nadzorom mnogih država, specijalizovanih agencija, međunarodnih organizacija…Kada Srbija bude otvorila ovo poglavlje u pregovorima za >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << pristupanje Evropskoj uniji, imaće dosta problema. Lokalne samouprave moraju da pronađu odgovarajuća rešenja i da obezbede čistu i bezbednu životnu sredinu.
Sudeći po planovima gradske vlasti, Kragujevac verovatno neće dobiti još jednu deponiju kao zamenu za postojeću u Jovanovcu. Rešavanje problema otpada može poći u sasvim drugom pravcu – ka otvaranju postrojenja za preradu otpada, što je skuplja, ali čistija tehnologija. Konačno rešenje problema deponije, prema sadašnjim najavama, očekuje se za dve do pet godina.
Trenutno stanje – deponija visokog rizika
Teške teme – teške direktive
U procesu usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa regulativom Evropske unije akcenat je na sprovođenju takozvanih teških direktiva u oblasti zaštite životne sredine, među kojima je i upravljanje otpadom. Sprovođenje velikog dela odredaba zakona u domenu zaštite životne sredine biće na lokalnim samoupravama.
Šumadijapress će se, osim pitanjem rešavanja problema otpada i deponije u Jovanovcu narednih dana baviti i drugim pitanjima “teških direktiva” – recikliranjem, divljim deponijama i smetlištima koje prave fabrike.
Gradska deponija u Jovanovcu, na koju se svake godine odloži oko 52 hiljade tona otpada, koristi se od 1966. godine, a ne zadovoljava ni osnovne sanitarne, tehničke i higijenske uslove za sigurno odlaganje čvrstog otpada. Zoran Jovanović, član Gradskog veća za komunalne delatnosti rekao je nedavno za elektronski magazin “Stakleno zvono” da smetlište u Jovanovcu uopšte nema obeležje sanitarne deponije, pre svega jer nema zaštitnu foliju na telu deponije i jer nisu rešeni problemi otcednih voda.
– Ta deponija datira iz 60-ih godina i od tog trenutka je jedino mesto gde je Kragujevac mogao da odlaže komunalni i industrijski otpad. Otprilike 2,5 miliona kubika otpada je smešteno na toj lokaciji i praktično se ne zna šta je sve deponovano jer je osim komunalnog tu i građevinski i deo industrijskog otpada – rekao je Jovanović.
Još 2012. godine, u “Lokalnom planu upravljanja otpadom grada Kragujevca” navedeno je da deponija Jovanovac nema još mnogo kapaciteta za prihvatanje otpada generisanog na teritoriji grada Kragujevca, i da će funkcionisati još maksimalno dve do tri godine. Jasno je, taj rok je na izmaku!
Prvi korak ka rešavanju problema “kuda ubuduće sa otpadom” bio je udruživanje pet opština, što je učinjeno, između ostalog, i da bi se došlo do para iz evropskih fondova, koje je moguće uzeti samo kada se rešavaju regionalni problemi.
U maju ove godine, čelni ljudi Kragujevca, Aranđelovca, Knića, Rekovca i Topole potpisali su Sporazum o međuopštinskoj saradnji na realizaciji projekta “Regionalni centar za upravljanje otpadom”. Stana Božović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, rekla je tada da se lokalna vlast Kragujevca do sada nije bavila otpadom, što kao rezultat ima smetlište koje preti da ugrozi stanje životne sredine celog grada.
– Međuopštinski sporazum za osnivanje regiona za upravljanje otpadom je prvi korak u proceduri regionalnog umrežavanja gradova i opština u cilju rešavanja pitanja prikupljanja, selekcije i deponovanja otpada na regionalnim sanitarnim deponijama i ovim će se rešiti problem za preko 250.000 građana – rekla je Božović.
Ujedinile ih evropske pare
Vladimir Maksimović, član Gradskog veća za zaštitu životne sredine, kaže da je ova regionalizacija bila način da dobijemo rešenje problema sa đubretom parama iz Evropske unije.
– Jasno je da Kragujevac sam nema novca da reši taj problem. Morali smo da se udružimo u region koji zajedno ima bar 200.000 stanovnika da bi sistem bio održiv. Tako se ne bi izdržavalo pet sistema za pet opština, nego jedan. Drugo, regionalizacija je bitna ako kao rešenje ne odaberemo deponiju nego spalionicu otpada ili neko slično postrojenje. Ti sistemi nisu rentabilni ispod određene količine otpada. Daleko su efikasniji ako prerađuju veću količinu smeća, jer se u postrojenjima dobija veća količina toplotne energije i struje. Ti sistemi moraju da budu samoodrživi i ne sme se dozvoliti da ih grad izdržava. Samo tako Evropa daje pare – pojašnjava Maksimović za Šumadijapress.
On kaže da se na rešavanju problema otpada u Kragujevcu uveliko radi. U toku je izrada studije izvodljivosti koja će biti završena početkom 2016. godine. Na osnovu nje će biti urađen projekat, sa kojim bi se konkurisalo kod evropskih IPA fondova.
Građani će ipak prve radove na terenu moći da vide tek za dve godine, a problem sa odlaganjem otpada bio bi potpuno rešen za oko pet godina, tvrdi Maksimović.
– Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) donirala nam je za izradu studije 100.000 evra. Studija će nam pokazati bar tri moguća rešenja – da li će za nas nabolji izbor biti regionalna deponija ili možda spalionica otpada ili anaerobna digestija. Studija će pred nas staviti moguća rešenja, a najbolje ne biramo po slobodnoj volji, nego na osnovu toga kakvo đubre imamo i šta nam je najisplativije na duži rok. Deponija je u startu jeftinija, ali ako neko uđe u EU, a do 2030. godine ne zatvori sve deponije, plaćaće penale. Hrvatska i Italija već imaju silne probleme. Na to treba da mislimo već sada. U spalionici bi većina otpada izgorela, ne bi morali da recikliramo, ali bi imali veću emisiju CO2 – kaže Maksimović.
Najčistije rešenje
Pomenuta anaerobna digestija je najčistija, ali je skuplja, pojašnjava član gradskog veća. On kaže da Kragujevac proizvodi oko 60 odsto organskog otpada godišnje, što je podatak koji ukazuje da je anaerobna digestija možda najbolje rešenje.
Bugari prinuđeni da zatvore deponije
Po nalogu Evropske unije, Bugarska je morala da zatvori 124 deponije, i pošto to nije obavila na vreme, novčano je kažnjena. Sada ima zadatak da sagradi 57 regionalnih sistema za preradu otpada. To je posao koji Bugarima dobro ide, između ostalog i zbog novca iz evropskih fondova. Postrojenje za preradu biološkog otpada vredno 150 miliona evra počelo je da radi prošlog meseca u predgrađu Sofije. Najviše para za ovaj savremeni sistem stiglo je iz evropskih fondova.
– Jednostavno rečeno, taj otpad ulazi u digestore, u kojima se zapravo dešava vrenje. Tu hemijskim procesima i zagrevanjem truli organska materija. Time ona oslobađa gas koji se spaljuje i u turbinama proizvodi toplotu i struju. Tako se rešavamo 60 odsto otpada, a suvi ostatak se može koristiti za đubrenje. Preostalih 40 odsto su plastika, metal, guma, što bi rešili reciklažom. Slična je strategija na nivou Evrope. Nije poenta u tome da nam to Evropa nalaže, nego u tome da našoj deci ostavimo čistu sredinu. Sa druge strane, EU fondovi kod kojih bi konkurisali, ne finansiraju prljave tehnologije – pojašnjava Vladimir Maksimović.
Bez obzira koji model bude odabran – deponija, spalionica ili anaerobna digestija, postojeću deponiju u Jovanovcu čeka isto – zatvaranje, sanacija i rekultivacija. Na jovanovačku deponiju bi katanac bio stavljen tek kada se otvori nova ili neko postrojenje počne da radi. Tada bi se najpre sprovelo otplinjavanje deponije, pa bi ona bila konzervirana i prekrivena zemljom. Postala bi građevinsko zemljište. Tako je nastao jedan stadion u Nemačkoj i golf teren u Ljubljani.
Srbija će do 2030. godine morati da izdvoji najmanje 11 milijardi evra za usklađivanje propisa o zaštiti životne sredine sa standardima Evropske unije. Na oblast životne sredine odnosi se oko 30 odsto svih pravnih propisa koje moramo u pregovorima uskladiti sa EU. Lanjski izveštaj o napretku Srbije u ovoj oblasti daleko je od zadovoljavajućeg.
Objavljivanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, koje sufinansira projekat “Grad Kragujevac i izazovi evropskih integracija”. Projekat je fokusiran na analizu spremnosti i sposobnosti lokalne samouprave da aktivno učestvuje u procesu usklađivanja propisa sa standardima EU.
Prema procenama Stalne konferencije opština i gradova (SKGO), od 35 poglavlja u pregovorima o članstvu, 21 poglavlje, kao i dve trećine propisa, spadaće u nadležnosti lokalnih samouprava.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
.jpg)
