Izvor: Politika, 19.Jul.2013, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Divlja gradnja na jezeru pitke vode
Na obalama akumulacije Gruža, sa koje se vodom za piće snabdeva više od 300.000 domaćinstava Kragujevca i okoline, izgrađeno više od 200 nelegalnih objekata
Kragujevac – I pored toga što je na prostoru akumulacije Gruža zabranjena bilo kakva gradnja, na obalama jezera, sa kojeg se vodom za piće snabdeva više od 300.000 domaćinstava Kragujevca i okoline, postoji više od 200 nelegalnih objekata. Napori da se zaustavi zahuktala „divlja gradnja“ do sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nisu urodili plodom, a prema mišljenju rukovodstva kragujevačkog JKP „Vodovod i kanalizacija“, poslednji događaj bi mogao u potpunosti da anulira sve dosadašnje akcije ovog preduzeća zaduženog za isporuku zdrave pijaće vode.
Naime, odlukom Apelacionog suda, Nenad Luković vlasnik ribarskog etno-sela, koje se sastoji od 13 drvenih kućica, podignutih na samoj obali jezera nedaleko od mosta i puta koji spaja Kragujevac i Čačak, oslobođen je krivične odgovornosti za nelegalnu gradnju. Osim njega, odgovornosti je oslobođen i Tomislav Pavlović, nekadašnji načelnik opštinske uprave Knić, koji je Lukoviću izdao dozvolu za gradnju. Sud je u obrazloženju naveo da se tužba „Vodovoda“ odbacuje zbog apsolutne zastarelosti krivičnog dela.
– Ne želim da se mešam u rad suda, ali moram da upozorim da bi ovakva odluka mogla da prouzrokuje nesagledive posledice po bezbednost akumulacije i da negativno utiče na proces proizvodnje zdrave pijaće vode. Bojim se da će ovakva presuda samo podstaći divlju gradnju na akumulaciji koja Kragujevac i privredu grada, praktično, drži u životu – izjavio je direktor „Vodovoda“ Obren Ćetković na konferenciji za novinare.
Sudski spor oko ribarskog etno-sela pokrenut je još pre šest godina, s tim da je investitor u međuvremenu uspeo da pribavi dokumentaciju i od opštinske uprave u Kniću, na čijoj se teritoriji nalazi jezero, dobije građevinsku dozvolu. Dozvola je, kako kažu u kragujevačkom „Vodovodu“, izdata uprkos tome što je nadležna knićanska inspekcija prethodno donela rešenje o rušenju ribarskih kućica. To rešenje potvrdilo je i nekadašnje ministarstvo za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine, ali i Vrhovni sud RS.
– Mi samo tražimo da nadležni organi rade u skladu sa zakonom, kojim je na akumulaciji zabranjena svaka gradnja – poručio je Ćetković.
Pre nekoliko godina, po otvaranju ovog spora, uz pismo koje nam je poslao, vlasnik ribarskog sela Luković je priložio i dokumentaciju koja mu, kako je naveo, daje za pravo da završi započete objekte. Naglašavajući da ribarske kućice gradi na svom imanju, on je poručio i da ti objekti ni na koji način ne ugrožavaju akumulaciju i eko-sistem jezera.
Njegova ideja je, kako kaže, bila da podstakne razvoj turizma u svom rodnom kraju i iz Velike Britanije, gde godinama živi, na obale gružanskog jezera dovede bogate ribolovce i ljubitelje odmora na selu. Objasnio nam je i da je do sukoba sa kragujevačkim „Vodovodom“ došlo pošto je odbio da „pregovara“ sa rukovodiocima ovog preduzeća.
Kragujevački „Vodovod“ je pre dve godine sa jezera uklonio stotinak drvenih ribarskih platformi i drugih nelegalnih objekata, koji zagađuju vodu i poskupljuju proces prerade. Iako je to urađeno po nalogu nadležnih republičkih inspekcija, na adresu ovog preduzeća stiglo je nekoliko privatnih tužbi, u kojima vlasnici zahtevaju da im se nadoknadi šteta.
Osim ribarskih baraka, na obalama jezera ima i pravih vila od kamena i drugog čvrstog materijala. Takođe, poljoprivrednici iz okolnih sela na svojim imanjima pored akumulacije bez ikakve kontrole podižu kokošarnike i štale, gaje i prskaju useve. I sve to uprkos činjenici da je u zoni sanitarne zaštite (500 metara od obale) zabranjena gradnja i korišćenje hemijskih sredstava.
Brane Kartalović
objavljeno: 20.07.2013.
