Izvor: B92, 09.Mar.2011, 14:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diplomci se ne vraćaju kući
Užice -- Najmanje 3,5 miliona evra godišnje Užice "potroši" na školovanje studenata iz ovog grada u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Silni novac koji se od roditeljskih plata i ušteđevina izdvaja za potrebe visokoškolaca opravdano je ulaganje u budućnost mladih, ali slaba investicija za Užice kome se "pamet" ne vraća.
Procene su da se tek oko pet odsto svršenih studenata vrati u rodno mesto, dok većina ostaje u velikim centrima gde je lakše naći zaposlenje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i unovčiti diplomu.
U Beogradu i drugim univerzitetskim centrima Srbije trenutno studira više od hiljadu Užičana. Ako se uzme u obzir da svakom akademcu mesečno treba barem 300 evra za troškove kirije, ishrane, školarine, dođe se do iznosa od najmanje 300.000 evra koji završi u prestonici i drugim velikim gradovima. Tako na godišnjem nivou iz Užica „ode" najmanje 3,5 miliona evra, što je svota jednaka četvrtini budžeta ovog grada.
Svaka strategija povratka fakultetski obrazovanih Užičana u svoj grad do sada je propadala suočena sa poređenjem uslova života u provinciji i velegradu.
Manjak lekara
Užički zdravstveni centar je najveći u Srbiji, ali je suočen sa manjkom lekara pojedinih struka. Nedostaju radiolozi, anesteziolozi, vaskularni i kardiohirurzi, patolozi, iako se pouzdano zna da mnogi studenti medicine iz ovog i okolnih mesta za životni poziv odaberu upravo deficitarne specijalizacije. „Malo je vajde za nas od njihove struke kada gro te dece ostaje u Beogradu, gde na pojedinim klinikama imaju neuporedivo veće plate nego što bi ih imali u našoj bolnici. Da imamo više lekara tih profila, imali bi i bržu dijagnostiku, a liste čekanja bi bile kraće", ističu u Zdravstvenom centru Užice.
Kada novopečeni pravnik, inženjer, informatičar, ima na jednoj strani mogućnost brzog zaposlenja, veće plate i šanse za napredovanje u Beogradu, a na drugoj neizvesnost i niži standard koji mu nudi zavičaj - izbor je logičan.
„Od 20 učenika iz mog nekadašnjeg razreda koji su otišli na studije, u Užice su se vratile tek dve devojke. Obema su očevi vlasnici preduzeća i važe za jake privrednike. Ostalih 18 kao pravnici i ekonomisti, ostali su u Beogradu i Novom Sadu, prilično lako se zaposlili u bankama, osiguravajućim kućama, državnim ustanovama", kaže Dejan Radovanović, koji je pre sedam godina završio Ekonomsku školu u Užicu, a nedavno se odjavio iz rodnog grada i zvanično postao Beograđanin.
Jedini način da se mladi privole na povratak, smatra gradonačelnik Užica Jovan Marković, jeste razvoj privrede i visokoobrazovnih institucija u gradu.
„Prva stvar je ponuditi dobar posao, a druga stvoriti sadržaje približne ponudi koju pružaju veći gradovi, ali to nije lako. Pokušaćemo da kroz osnivanje univerziteta koji će u Užicu zaživeti od oktobra 2012. godine, ponudimo omladini da studira u svom gradu. Tu očekujemo pomoć privrede u čiju službu ćemo staviti univerzitet", kaže gradonačelnik Marković.
A dok univerzitet ne da svoje plodove, trpeće užička privreda i školstvo kojima često zafale visokoškolovani kadrovi.
„Zovu nas iz preduzeća, raspituju se da li na spiskovima nezaposlenih imamo diplomirane inženjere informatike, elektrotehnike i građevine. Ne možemo da im izađemo u susret, to su deficitarna zanimanja. I škole kubure sa profesorima matematike, srpskog, stranih jezika. Velika je tražnja za diplomiranim farmaceutima, ali njih jednostavno nema", kaže Jelena Radibratović iz užičke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje.
Slavko Lukić, direktor Regionalne razvojne agencije „Zlatibor", ukazuje da se mali procenat visokoškolaca u gradu odražava na nedostatak poslovne ideje.
„Sva preduzetnička inicijativa svodi se na otvaranje zanatskih i uslužnih radnji koju mogu voditi osobe sa srednjom školom. Odavno biznis nije pokrenula nova ideja, sve se svodi na već viđeno", ističe Lukić.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
