Izvor: Vesti-online.com, 01.Sep.2012, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dijaspora duhovno sazreva

Protojerej Bratislav Božović (38), paroh druge štutgartske parohije i arhijerejski namesnik za južnu Nemačku, predstavnik druge generacije migranata, osnovno obrazovanje stekao je u Štutgartu.

RADO IDE U NAŠE KLUBOVE: Bratislav Božović

 

 

Po govoru i negovanju srpske tradicije to se ne primećuje, reklo bi se da ste došli direktno iz Srbije"

 

- Sa tri meseca su me roditelji doveli iz Kragujevca za Štutgart >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << , gde sam proveo detinjstvo i završio osnovno obrazovanje. Bilo je i onda Srba koji su dolazili u crkvu i negovali zdravu srpsku tradiciju. Doduše, bilo ih je malo. Srećan sam što još uvek imam kontakt sa njima i njihovom decom, sada kao njihov sveštenik.

Srpsku pravoslavnu parohije u Štutgartu sačinjavaju predstavnici svih generacija i ima puno mladih, ali brinete i o starijima.

- Uz redovna bogosluženja, imamo dosta aktivnosti za naše vernike. Pored srpske škole u kojoj se redovno održava veronauka, vodimo brigu za generaciju naših roditelja kroz dom za starije i osobe s posebnom negom. Mislim da svakim danom polako duhovno sazrevamo i postajemo svesniji da smo deca Božja.

Koliko ste zadovoljni učešćem Srba u crkvenom životu?

- Našu parohiju ispomaže oko 800 porodica redovnim mesečnim ili godišnjim prilozima, a skoro svake nedelje crkvu u Štutgartu vernici ispunjavaju svojim dolaskom. Raduje me što mladi roditelji sa decom posećuju crkvu i učestvuju u njenom životu. Čak i u našim bogoslužbenim mestima u Hajlbronu, Gepingenu, Rojtlingenu i Kalvu hramovi su za velike praznike popunjeni.

Koliko ste zadovoljni radom Južnog namesništva SPC na čijem ste čelu?

- Arhijerejsko namesništvo za južnu Nemačku ima devet parohija sa 14 sveštenoučitelja (od toga dva sveštenomonaha). Skoro svi su mladi sveštenici, sa kojima imam redovan kontakt. U Baden-Virtembergu su pored toga i veroučitelji i predaju pri dopunskoj školi na srpskom jezik i versku nastavu. Veoma sam zadovoljan.

Kakva je saradnja sa srpskim klubovima i udruženjima u Štutgartu i okolini?

- Postoji nekoliko udruženja, klubova i asocijacija, čiji su članovi i pripadnici naše crkve. Uz to, oni obeležavaju svoje krsne slave i pozivaju sveštenike na slavski obred, na kome smo uvek rado viđeni. Pogotovu se radujem kada sretnem decu, od kojih ima i mnogo mojih đaka veronauke. Sa predstavnicima zajednica usklađujemo termine i razgovaramo o radu.

Pored sveštenstva, bavite se i muzikom.

- Svirao sam frulu kao dete i na crkvenim proslavama, kada sam sa šajkačom na glavi svirao Himnu Svetoga Save. Posle sam u Bogosloviji pevao u horu i iza pevnice. To opredeljenje prema muzici sam "produžio" na potomke, pa moje troje dece koji sviraju instrumente i pevaju u crkvenom horu.

 

Živa reč najjača

Knjigu "Šematizam 1991-2006" uredio je zajedno sa protonamesnikom Slobodanom Tijanićem, parohom u Fridhrihshafenu. Sada je u planu "Spomenica 1971-2011", koja će govoriti o crkvenom životu i radu naših vernika u Baden-Virtembergu. Božović očekuje da će knjiga zauzeti posebno mesto među našim svetom u ovoj pokrajini, ali da pisana reč nije dovoljna i da su misionarenje sveštenika (posete srpskim domovima) i živa reč na bogosluženjima mnogo jači pečat "opravoslavljenja" među Srbima.

  Dečak u oltaru

Prota Božović je po rođenju Kragujevčanin, osnovno obrazovanje stekao u Štutgartu, a potom pohađao bogosloviju u Beogradu. Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Minhenu 2004, 1. oktobra te godine postavljen je za paroha druge štutgartske parohije, a arhijerejski namesnik za južnu Nemačku je od 2009. Oženjen je Bojanom, arhitektom po struci. Imaju troje dece Angelinu (13), Radojicu (11) i Isidoru (9). Iako nije iz svešteničke porodice, pobožni roditelji su, kako kaže, presudno uticali da postane sveštenoslužitelj. Već kao dečak je ispomagao štutgartskom proti Slobodanu Miljeviću u oltaru.

 
Pogledaj vesti o: Kragujevac

Nastavak na Vesti-online.com...