Izvor: RTS, 19.Jul.2011, 12:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dan sećanja na srpske žrtve

Inicijativa da se 21. oktobar proglasi državnim praznikom i Danom sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu nailazi na podršku javnosti. Istoričari veruju da bi kragujevački oktobar mogao da bude datum koji bi izmirio različite poglede na prošlost.

Građani Kragujevca prikupljaju potpise za inicijativu da se 21. oktobar proglasi za državni praznik i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.

Inicijativa nailazi na podršku javnosti, potpisali >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su je premijer i predsednica Skupštine, a mogla bi dobiti podršku i većine parlamentarnih stranaka.

Ne zna se da li će ove godine 21. oktobar biti proglašen za državni praznik, ali istoričari veruju da bi kragujevački oktobar mogao da bude datum koji bi izmirio različite poglede na prošlost.

U Šumaricama su streljani nedužni građani, činjenica je koju niko ne negira. Iako upozoravaju da se ne smeju zaboraviti zločini u NDH, u Srpskom pokretu obnove kažu da bi 21. oktobar mogao da bude kompromisno rešenje i Dan sećanja na žrtve okupatora.

Aleksandar Čotrić, predsednik Republičke organizacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta i poslanik SPO-a kaže da, s obzirom na prirodu rata koji je vođen na teritoriji Jugoslavije od 1941. do 1945. godine kao i na obim srpskih žrtava, bi taj datum bio adekvatan.

Da kragujevački oktobar treba da ima status državnog praznika slažu se i pripadnici SUBNOR-a, ali insistiraju da se 7. jul ponovo slavi kao Dan ustanka. Datum koji bi svima bio prihvatljiv, ne postoji.

"Mi bi veoma bili radosni kada bi imali jedan dan, ali smo trebali onda svi četiri godine da se borimo protiv okupatora, a ne samo četnici da se bore mesec i po dana i onda da dođu u funkciju okupatora", rekao je predsednik Republičkog odbora SUBNOR-a, Miodrag Zečević.

Dok četnici i partizani ostaju podeljeni decenijama posle rata, istoričari podsećaju da postoji nekoliko dana u godini koji simbolišu srpski otpor fašizmu, 21. oktobar izdvaja se po brojnosti žrtava.

"Da organizovana vojska, kakva je bila nemačka, izvrši tako surov zločin nad decom samo da bi popunila morbidnu kvotu od 100 za 1, to Kragujevac, odnosno streljanje u Kragujevcu izdvaja u odnosu na druge zločine. To je posledica zajedničke partizansko-četničke akcije", rekao je direktor Instituta za savremenu istoriju Momčilo Pavlović.

Antifašizam je bio dominantan pokret u srpskom narodu, i ne pripada samo jednoj grupi, kaže Pavlović i dodaje da treba otvoriti javnu diskusiju, čuti mišljenje stručnjaka i doneti odluku bez obzira na ideološke i druge razlike koje postoje u Srbiji.

Nastavak na RTS...