Izvor: RTS, 23.Jul.2011, 20:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan pobede nad fašizmom
Raspadom nekadašnje Jugoslavije, Srbija je ostala bez ijednog datuma koji bi bio simbol početka borbe protiv fašizma. Na predlog građana i uz podršku nekih političkih partija, pokrenuta je akcija prikupljanja potpisa da 21. oktobar postane Dan sećanja na žrtve fašizma.
Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja nema nijedan zvanični praznik kojim obeležava pobedu na fašizmom u Drugom svetskom ratu.
Ideja da se 21. oktobar, dan masovnog stradanja Kragujevčana, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << proglasi državnim praznikom, naišla je na podršku javnosti i nekih političkih partija koje prikupljanjem potpisa pokušavaju da je uključe u Zakon o državnim praznicima.
Taj predlog prihvataju mnogi, iako ga tumače na različite načine.
"Mislim da je Kragujevac dobro rešenje za jedan državni praznik", kaže predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke u Kragujevcu Dušan Obradović. "Mnogi govore o tome da Srbija ima mnogo praznika. Nikada ne smemo govoriti o tome da nešto ne treba obeležavati. Svim budućim generacijama treba da bude na ponos ovo što mi danas radimo."
I gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović smatra da je Srbiji potreban takav praznik: "Dobro je da je izabran 21. oktobar. Mnoge stvari se time mire, to su zaista nevine žrtve. Ako taj datum bude proglašen za državni praznik, mislim da će to biti ispravna odluka."
Inicijativu su već podržali premijer Srbije i predsednica Narodne skupštine. Ali do zvaničnog proglašenja za državni praznik, neophodno je da predlog postane sastavni deo Zakona o državnim praznicima.
Decenijama je 7. juli obeležavan kao Dan ustanka protiv fašizma u Srbiji, ali je iz kalendara državnih praznika izbirsan 2001. godine. Srbija danas ne obeležava ni jedan praznik iz 20. veka.
Postoji i predlog da se za Dan borbe protiv fašizma odredi 15. maj. Tog dana 1941. godine, počelo je organizovanje naroda Srbije u borbi protiv okupatora.
Istoričar Staniša Brkić kaže da je kragujevačka tragedija samo jedna u nizu tragedija srpskog naroda, ali je iz raznih razloga i gotovo od samog njenog izvršenja, na neki način bila simbol tog stradanja:
"Zaista se retko može naći manji narod sa tolikim žrtva koje je dao u Drugom svetskom ratu, ali to više nije moglo da bude 4. i 7. juli, to su besmisleni datumi."
U kragujevačkim Šumaricama nemački vojnici su 21. oktobra 1941. godine streljali više hiljada muškaraca, žena i dece. To je samo jedno od desetina stratišta u zemlji koja je u Drgom svetskom ratu dala blizu dva miliona ljudskih života.
