Izvor: Politika, 20.Mar.2015, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li će zazvoniti zvona za „Fijatom”
Kako protumačiti reči Serđa Markionea, prvog čoveka grupacije, da „’Fijat’ više nikada neće biti konkurentan na masovnom tržištu Evrope kao što je nekada bio”
Kragujevac – Reči Serđa Markionea, prvog čoveka grupacije „Fijat-Krajsler”, da „’Fijat’ više nikada neće biti konkurentan na masovnom tržištu Evrope kao što je nekada bio”, mi kao da nismo dobro čuli. Pa još: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „’Fijat’ će izgubiti svoju poziciju kao generalni brend, ali će se fokusirati na ono što najbolje radi”. Možda ni to upozorenje nismo pravilno shvatili.
Zašto su nama bitne ove poruke izrečene na ženevskom sajmu automobila iz usta jednog od najvećih menadžera u istoriji autoindustrije, čoveka koji je preporodio „Fijat” i naložio da se kupi većinski paket akcija američkog „Krajslera”. Iz prostog razloga: u Srbiji posluje jedna od „Markioneovih fabrika”, koja zapošljava bezmalo 3.000 radnika i pravi izvoz od gotovo milijardu i po evra godišnje.
„Fijat automobili Srbija” (FAS) naš je ubedljivo najveći izvoznik od početka serijske proizvodnje „500-L” u Kragujevcu – 2012. godine. U pogone i opremu FAS je uložio 1,3 milijarde evra i pojedinačno je najveći investitor u Srbiji, računajući čitav tranzicioni period.
Na šta bi ličila naša privreda bez FAS-a i šta bi se desilo sa našim spoljnotrgovinskim bilansima, ako bi ova kompanija „digla sidro” i otišla u neke daleke krajeve?
Iako je FAS naš najveći izvoznik, proizvodnja u ovoj kompaniji se smanjuje: 2013. u Kragujevcu je napravljeno 117.000 „velikih fića”, prošle godine – 100.000. Za poslednje dve godine opao je i izvoz: sa 1,53 milijarde evra u 2013, na 1,36 milijardi u 2014. Mahom zahvaljujući FAS-u, naš spoljnotrgovinski suficit sa SAD 2013. bio je 199,5, prošle godine jedva 15 miliona dolara. Možda ovaj podatak najrečitije govori o problemima koje FAS-a ima sa plasmanom svojih vozila i to ne samo na tržištu SAD.
„Sve nemačke kompanije – 'Audi', BMV, 'Mercedes' – prošle godine su proizvele više automobila od 'Fijata', a 'Škoda' jednak broj” – izjavio je Markione na Sajmu u Ženevi.
„Fijatu” ne ide ni u Evropi, gde FAS plasira 80 odsto svojih automobila (u SAD ide petina). Otud i Markioneova konstatacija da „Fijat” u Evropi „više nikada neće biti” ono što je bio, ali i nagoveštaj drugačije poslovno-proizvodne politike. Uz okretanje ka severnoameričkom i azijskom tržištu, grupacija „Fijat-Krajsler” u narednih pet do deset godina radiće na globalizaciji marke „džip” i sportskih automobila iz pogona čuvene „Alfa romeo”, objasnio je Markione.
Naš problem je što ova „tržišna rekonfiguracija” podrazumeva i smanjenje palete automobila koje grupacija „Fijat-Krajsler” pravi u Evropi. Na tržištu će sasvim sigurno ostati „panda”i modeli iz game „500”, ali je pitanje ko će ih i gde proizvoditi.
Sa montažnih traka u Kragujevcu izlazi sve manje automobila (Foto FAS)
„Fijatova” fabrika u Tihiju kraj Krakova (Poljska) duplo je veća od kragujevačke. Tamo godišnje može da se napravi između 500.000 i 600.000 automobila. U Kragujevcu – između 250.000 i 300.000. U„Fijatovim” pogonima u Turskoj mogla bi da se nađe zamena za model „bravo”, ali je očito da će se, s novom politikom, u Evropi pojaviti višak „poslovnog prostora”. Tim pre što ni italijanska vlada, ni tamošnji radnici neće tako lako pristati na nova zatvaranja „Fijatovih” pogona u toj zemlji.
Problem s viškom proizvodnih kapaciteta u Evropi nije od juče. Interesantno je, na primer, bilo videti grupu od pedesetak radnika Poljaka koji su se tiskali ispod trema za pušače, pre tri godine, prilikom otvaranja FAS-ove radničke menze. Na naše pitanje otkud u Kragujevcu, odgovorili su: „Nema posla u našoj fabrici, morali smo da dođemo ovde”.
Ove reči danas još jače odzvanjaju, jer FAS nikako da pokrene dugo najavljivanu proizvodnju drugog modela automobila. Ali čak i da odbacimo sve spekulacije i „prazne priče” o selidba kompanije iz Kragujevca, u obzir svakako moramo uzeti Markioneove reči o „fokusiranju na profit” i na „ono što najbolje radimo”. Priča o globalizaciji proizvodnih marki podrazumeva i globalizovano tržište rada, a u takvoj postavci stvari, ni Brazil nije daleko
-------------------------------------------------------
Ugovor do 31. 12. 2018.
Kada smo pre izvesnog vremena napisali da „Fijat” u Srbiji ostaje još četiri godine, pojedini su nam zamerili što smo ostanak velikog investitora – „oročili”. Nije to, međutim, uradila „Politika”, tako stoji u ugovoru naše države i „Fijata” (Dinkić-Markione). Ugovor o formiranju zajedničkog privrednog društva FAS, sa udelom „Fijata” od 67i Vlade Srbije sa 33 odsto, ističe 31. decembra 2018. Baš tako je napisano. Posle tog roka svako može da proda svoj deo, s tim da ugovarači imaju pravo preče kupovine. Teško je, međutim, poverovati da bi naša država mogla izdvojiti novac za kupovinu „Fijatovog” dela, a još teže da bi grupacija „Fijat-Krajsler”, posle Markioneovih konstatacija i najava, mogla da donese odluku o kupovini državnog dela u FAS-u.
Brane Kartalović
objavljeno: 20.03.2015.
Pogledaj vesti o: Chrysler
