Izvor: Politika, 29.Jul.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvari nevinosti
To je kapitalna sumnja koja razjeda srpsko društvo. Bez otklanjanja tog nivoa skepse, neće biti početka pregovora u Briselu. Sa ovakvim pravosuđem svakako ne
Svoju aferu „Indeks“ Hrvati su okončali za osam meseci. Naša je mnogo žilavija i dugovečnija. Kragujevački profesori osumnjičeni da su prodavali ispite i diplome i te kako su na svojim mestima. Mnogi su napredovali, pa su danas, sedam godina od izbijanja skandala, uglavnom nedostupni pravdi.
Tek pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << desetak dana, posle višegodišnjeg preklinjanja, sud je uspeo da umilostivi dekana kragujevačkog Pravnog fakulteta da se pojavi na ročištu. Čovek inače tvrdi da je ozbiljno bolestan, da ima čitav spisak neprijatnih tegoba, koje ga ipak ne ometaju da rukovodi visokom školom za proizvodnju časnih sudija. Konačno, u sud je došao pomažući se štapom.
Bila je to patetična ilustracija, možda opasna simbolika stanja u moralno posrnulom srpskom pravosuđu. Čak i ako se striktno držimo pretpostavke o nevinosti, sve dok sud ne kaže svoje. Ako mu se uopšte prohte da kaže.
Bez razrešenja afere „Indeks“, navodna borba protiv korupcije u Srbiji svakako će se pretvoriti u otužno populističko prenemaganje. Ništa nije toliko važno koliko „proizvodnja“ akademski validnih kadrova, budućih sudija, a posebno tužilaca i advokata. Tek kad se okonča kragujevačka mračna saga, može se pouzdanije nastaviti borba protiv korupcije, ako se taj proces i dalje tako zove.
Kragujevački skandal i njegov epilog jesu etički i vrednosni beleg današnje države. Bez dokidanja te hipoteke, sve priče o „modernoj evropskoj Srbiji“ biće samo fantazmagorična oda nečemu što nije moguće. Utopija o putu koji ne postoji. A evo i zbog čega.
Ovo je samo varijanta istrošenog stereotipa: bez prava i pravde nema govora o slobodi ljudi i elementarnom civilizacijskom spokoju. Ključno pitanje glasi: ko nama u Srbiji, u srpskim sudovima deli pravdu? Ko sudi i deli pravdu onima koji se terete da su prodavali ispite i diplome, za pare ili skupe automobile?
Dakle, koliko ima časnih sudija koje su kupile svoje diplome?
Uveren sam, a možda se i varam, da ogromna većina ljudi u sudovima i tužilaštvima pošteno radi svoj posao. I da nisu odgovorni što sistem ne radi. Ali, ako postoji makar jedan koji je svoju diplomu kupio po tržišnoj ceni koju je odredila grupa nevinih profesora i to je previše.
Srpska javnost je svih ovih sedam godina, koliko junaci „Indeksa“ revnosno proizvode nove kadrove, podeljena u pogledu etičke dimenzije afere. Neki pravnici smatraju da bez pravosnažne sudske odluke nema mesta kojekakvim moralnim sankcijama. Ko bi se i time bavio? Ako postoji dilema o prirodi dela (da li ga je uopšte bilo), čemu pozivanje na odstranjivanje uglednih profesora iz nastavnog procesa?
Moglo bi se pojmiti kako etika, u svom izvornom smislu, nema nikakve veze s javnim vrednovanjem društvene patologije. Ako, naravno, nema sudskog epiloga. Po tome je sud vrhovni moralni arbitar u društvu koje ima haotičan vrednosni sistem. A to bi moglo biti dato na procenu i onim sudijama koji su nastali kao karikaturalni surogati u kupoprodajnim laboratorijama.
To je kapitalna sumnja koja razjeda srpsko društvo. Bez otklanjanja tog nivoa skepse, neće biti početka pregovora u Briselu. Sa ovakvim pravosuđem svakako ne.
Profesor Marko Pavlović sa Katedre za javno pravo Pravnog fakulteta u Kragujevcu smatra da je afera „Indeks“ ogledalo sramote našeg pravosuđa. U mnogim intervjuima, profesor se bavio kreativnim modelima opstrukcije prava u procesu junacima afere.
Policijski insajder Tomislav Spasić, koji je „kupovao“ ispite, imao je u indeksu 11 solidnih ocena, a da nijednom nije polagao neki ispit. Njegovo svedočenje sudije su uglavnom ignorisale, a policijski snimak primopredaje para još nije prikazan.
Profesor Pavlović je pokrenuo inicijativu za „presađivanje“ jednog nemačkog člana Zakona o krivičnom postupku (132a) u naš ZKP, koji omogućuje sudiji da na početku procesa, ako to smatra celishodnim, donese rešenje o zabrani optuženom da se bavi svojom profesijom do okončanja postupka.
Nemci su bili zadovoljni tom idejom spasonosnog kalemljenja, ali ona je naišla na ćutanje u vrhovima vlasti, čak i među stručnim ljudima od ugleda. Da li ih nešto ili neko plaši ili naprosto smatraju da je to rešenje kršenje mogućnosti beskonačne opstrukcije?
„Indeks“ tako postaje metafora i simbol. Tek poslednjih godina brza proizvodnja neukih ljudi s visokim obrazovanjem merilo je visoke produktivnosti nekih privatnih fakulteta. Bilo je genijalnih studenata koji su „davali“ i dve godine za mesec dana.
A onda su i osmoškolci, uz pomoć roditelja, počeli da kupuju malu maturu. Odgovornih nema, osim jedne žene iz „Službenog glasnika“. Da li je testove iznela u grudnjaku ili pomoću „fleša“, pokazaće istraga. Svejedno, put naše dece prema indeksu, otvoren je.
Ljubodrag Stojadinović
objavljeno: 29.07.2013.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
