Izvor: JUGpress.com, 10.Feb.2026, 22:51
Blagojev: Fantomskim medijima je cilj ispumpavanje javnog novca
KRAGUJEVAC
Istraživačica Evropskog univerzitetskog instituta Tijana Blagojev upozorava, u izjavi za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress, da je položaj lokalnih medija u Srbiji izuzetno težak.
“Mediji na lokalu moraju da se bore sa stvarima koje inače targetiraju medije generalno, a
pri tom njihov položaj nije dovodno vidljiv ako bi smo poredili situaciju
sa medijima i nacionalnih medija iz Beograda. Takođe, napadi na njih su direktni, >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << pošto su u manjim zajednicama. To predstavlja ozbiljan problem”, upozorila je Blagojev.
Ona je dodala da “lokalni mediji jako teško finansijski opstaju”.
” Sredstva koje bi trebalo da im se daju kao neka vrsta podrške, ne daju se, barem se ne
daju onima koji profesionalno izveštavaju, već se daju nekim drugim
medijima koji, po kriterijumima iz Zakona o javnom informisanju i
medijima, ta sredstva ne bi trebalo da dobijaju, osim ako se ne
finansiraju javni interesi”, rekla je Blagojev.
Suština priče i zamerki koju lokalni mediji imaju, a to se videlo i na Skupštini Lokal presa, među članicama ovog nezavisnog profesionlnog udruženja lokalnih medija, odnoso se na način raspodele novca na medijskim konkursima, konstatujemo.
” Ja bih se fokusirala na jedan aspekt koji se ređe pojavljuje u
javnosti, a to se odnosi na takozvane fantomske medije. Ovde ne govorimo
o medijima koji manje kritički izveštavaju, koji može da imaju drugači
pristup izveštavanju, glede uređivačke nezavisnosti, već govorimo o
medijima koji, zapravo, imaju jako mali broj novinara, daju sadržaje
dosta neredovno, bave se nekim lakšim temama koje su vezane za folklor,
rekreativnost, ne toliko javni interes ili informativu na lokalnom
nivou. To predstavlja ova ozbiljan problem. Ja bih istakla da taj aspekt
treba više da se pojavi u javnosti i da se o tome razgovara, zato što to
ne bi moglo da se definiše da je zaista medij”, ocenila je Blagojev.
Primećujemo kako se čini da nikada nije bilo više takvih medija nego na konkursima
koji su sprovedeni prošle godine.
” Jeste”, rekla je Blagojev.
” Moram da kažem da fantomski mediji kod nas, oni pripadaju
grupi pseudomedija, prema istraživanju koje Centar za medijske slobode i
pluralizam uradio, i da je tim medijima cilj ispumpavanje javnog novca”, dodala je ona.
Kaže da “to nije uobičajena stvar koja se dešava u drugim zemljama, tako da ovde
izgleda da je prevashodno bio cilj da se kreiraju mediji koji će da
iskoriste projektno sufinansiranje, da bi se taj novac uzeo i iskoristio
u neke druge svrhe, pošto ne zna se zašto tako velika količina novca se
daje medijima koji imaju jednog zaposlenog, i sadržaji koji plasiraju
možda i jednom nedeljno, nekada čak i ređe”.
Pitamo je kakva je situacija u regionu?
” U regionu, mediji koji su to, pseudomediji, zapravo nisu toliko
lokalno fokusirani. Ali, recimo, postoje mediji koji su uglavnom onlajn,
sa nejasnom vlasničkom strukturom, koji nisu registrovani, koji nemaju
impresum, koji služe ili za napad na neistomišljenike i širenje govora
mržnje. I to se dešavalo u Crnoj Gori, oni se zovu neregistrovane
portali, ili anonimni vebsajtovi u Bosni i Hercegovini, koji postoje
zarad finansijskog interesa. Cjilj im je da privuku što više
internet-saobraćaja, da zarade novac, a kada im je to na neki način
onemogućeno, oni jednostavno prestaju je da postoje. Tako da njihovi
ciljevi su malo drugačiji. Jedini izuzetak, rekla bih, je situacija sa
inkognitno medijima u Severnoj Makedoniji, koji baš služe, slično kao i
fantomski mediji kod nas, da se ispumpavaju sredstva tokom političkog
oglašavanja ili tokom izbora”, objašnjava Blagojev.
Da li postoji način da se taj problem reši?
” Pa, za početak mora više da se razgovara o tome i više da se oni
istraže”, kaže Blagojev.
Smatra da mora da se postavi neki kriterijumi šta, zapravo,
identifikuje nekoga kao medij, kako taj medij funkcioniše, koliko
plasira sadržaja.
“Ako ništa drugo, bar u kontekstu državnog finansiranja,
takvi mediji jednostavno nisu prioritet. Prioritet su oni koji pružaju
informaciju od javnog interesa”, podseća Blagojev.
BUDUĆNOST LOKALNIH MEDIJA
Lokalni medija su izuzetno važni za informisanje lokalnih zajednica,
zato što neke informacije nećete naći u drugim medijima, osim u
lokalnim, ocenila je Blagojev.
” A da bi neki građanin mogao da donese ispravne odluke, on mora
da bude relevantno i adekvatno informisan. Ukoliko nema profesionalnih
medija na lokalu, pa nema ni demokratije, pa nema ni budućnosti za tu
lokalnu zajednicu. I zato je jako važno da se oni zaštite, oni koji
profesionalni izveštavaju o stvarima koje su bitne za građane”, rekla je Blagojev.
Na pitanje kako vidi budućnost profesionalnih lokalnih medija u Srbiji kaže da “želi da bude optimista”.
“Ono što bi prvenstveno trebalo da se uradi, jeste da im se pruži adekvatna podrška i od strane države, i od strane nekih drugih profesionalnih organizacija i udruženja, kako bi oni
stekli određene veštine i obuke, da bi mogli da opstanu. Ovde ne govorim
samo o političkoj situaciji, nego govorim o ekonomskoj, da nađu neke
alternativne modele, biznis modele, funkcionisanje, pošto stari model
više ne funkcioniše onako kako bi trebalo”, poručila je Tijana Blagojev u razgovoru za JUGpress.
I ovo Vam može biti interesantno
Pogledaj vesti o: Kragujevac
