Izvor: RTS, 26.Avg.2015, 14:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arterski bunari bez upotrebne dozvole
Kragujevac je pre sedam godina, pokrenuo projekat vodosnabdevanja sela kroz bušenje arterskih bunara. Investicija je realizovana zajedničkim sredstvima iz agrarnog budžeta i meštana. Tri, od stotinak, ostali su bez vode, ali je veći problem, što nijedan bunar, nema upotrebnu dozvolu.
Sreća meštana Desimirovca, kratko je trajala. Samo 14 meseci od puštanja, arterski bunar sa koga se pijaćom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << vodom snabdevalo stotinak domaćinstava, je presušio. Voda opada i u drugom bunaru, manjeg kapaciteta, tvrde meštani i nema je za celo selo.
Slađana Đalović, koja ima četvoro dece, kaže da im je najteže što vode nema za održavanje lične higijene i pranje veša. Kada dođe, napune burad, kofe, ali to nije dovoljno za svakodnevne potrebe.
Zdravko Živković dodaje, da je samo za razvođenje mreže do svog domaćinstva, dao blizu 500 evra. Platio je kaže, da ima, a ne da nema vodu.
Žedni ljudi, a žedna i stoka. U stali Gorana Milosavljevica desetak krava i junadi. Sada, kada je zahladnelo, jedna krava popije četrdesetak litara vode dnevno, a kada su bile tropske temperaruture, trostruko više.
"Jedva se snalazim", žali se Goran, "to je u našem selu najveći problem".
Slobodan Milosavljević, predsednik vodne zajednice u Desimorovcu, trudi se da vodu iy bunara koji nije presušio, preraspodeli na dva kraja sela.
"Svaki drugi dan imaju dovoljne vode da se okupaju, da se srede. Snalazimo se nekako", kaže on.
Iako na samo četiri kilometara od Kragujevca, Desimoravac nema rešen sistem ni vodovodne ni kanalizacione mreže, pa voda iz seoskih bunara i izvora, nije za piće. Zato je grad, svadnevno slao cisterne sa čistom, pijaćom vodom.
Međutim, to sada prevazilazi okvire MUP-a, koji raspolaže samo tom, jednom cisternom, koja se koristi i za druge potrebe.
"Mi ćemo i dalje pomagati meštanima, ali, umesto svakodnevno, vodu ćemo slati dva puta nedeljno", kaže Dragoš Radovanović, načelnik Odeljenja za vanredne situacije.
Problem je složen, ocenjuje, i mora sistemski da se reši.
Međutim, problem nisu samo suve česme. Iako je resorno ministarstvo još 2013. godine naložilo gradu pribavljanje saglasnosti na projekat održivog korišćenja podzemnih voda, u to se krenulo, tek sad.
Predrag Džajević, član Gradskog veća za investicije, kaže da su arterski bunari, ranije pripadali resoru poljoprivrede. Uprava za investicije sada je preuzela tu oblast i po nalogu inspektora ušla u procedure legalizacije atrerskih bunara na teritoriji Kragujevca.
"Moraju da se otklone svi nedostaci i isprave propusti u proceduri", dodaje Džajević.
Grad je u stotinak arterskih bunara, sa kojih se vodom snabdeva oko triipo hiljade domaćinstava, uložio oko 150 miliona dinara, a svako seosko udruženje po nekoliko desetina hiljada evra. Zbog ranijih propusta u proceduri, očekuju ih novi troškovi.
rts.kragujevac@rts.rs
+381 34 335 542
Pogledaj vesti o: Kragujevac
