Izvor: Politika, 01.Okt.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvono za tri hiljade đaka i studenata
U zgradi Tehničke škole „Mihailo Petrović Alas” u Kosovskoj Mitrovici prostor dele i učenici i akademci
Kosovska Mitrovica – Na samo sto koraka od Trga Šumadija u centru Kosovske Mitrovice, u blizini Glavnog ibarskog mosta koji deli Kosovsku Mitrovicu na srpski i albanski deo, na nekih 50 koraka od Istočnog mosta i ogromne barikade koju su Srbi stavili lane, na samo par koraka od kafića gde su od podmetnute bombe stradala srpska deca – nalazi se zgrada Tehničke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << škole „Mihailo Petrović Alas”. Škola je za više od pola veka dala dobre bravare, geologe i vrsne inženjere. Ništa ne bi bilo neobično da u ovu školu na jedan ulaz ne ulaze i đaci i studenti Prištinskog univerziteta.
U jednoj zgradi Tehnička škola, Gimnazija, nekada „Silvira Tomazini”, Ekonomska škola i Gimnazija izmeštena iz Vučitrna. A od 2001. godine u učeničkim klupama su i studenti Pravnog i Prirodno-matematičkog fakulteta, izmešteni iz Prištine. Tumarali su, doduše, ovi studenti po Vranju i Kruševcu, da bi se napokon skrasili u ovoj zgradi. Milunika Milosavljević, direktor Gimnazije i profesor fizike, zavela je red, rad i disciplinu među gimnazijalcima. Kaže da su đaci, koliko se moglo, ravnopravno podelili prostorije. Gimnazijalci i učenici Tehničke škole na nastavi su pre podne, vučitrnska Gimnazija i đaci Ekonomske po podne. Podeljeni su i po „krilima”, desno je za gimnazijalce i buduće ekonomiste, levo krilo zgrade za one koji su u klupama Tehničke škole i Gimnazije iz Vučitrna koja je silom prilika 1999. izmeštena iz ovog mesta.
Akademci Prirodno-matematičkog fakulteta su u podrumu. Budući pravnici na spratu, a hodnik su u okviru Pravne klinike pregradili i napravili improvizovanu sudnicu.
Stigli smo u vreme nastave, hodnici prazni. Nailazi direktorka, pa Belma Ajvazi, Veljko Tomanović, Nina Radojević i Marija Đurić, učenici prvog razreda gimnazije, objašnjavaju da imaju slobodan čas. U odeljenju II-3 Ana Negovanović drži čas likovnog. Ulazimo, a deca hoće da se slikaju. Kažu da im je likovno među omiljenim predmetima. Na času informatike u odeljenju I-1 profesor Ivana Milenković kaže da su deca dobra i da će od njih biti „poznati naučnici”. Ognjen Bogićević iz Kosovske Mitrovice izjavljuje da najviše voli informatiku. Nikola Grujić iz Zvečana čeka da mu se objave dve pesme u jednom od lokalnih listova.
Srednjoškolaca u zgradi Tehničke škole ima oko sedamsto. Tišina je kao da nismo u školi već u biblioteci. Na ulazu grupa studenata Pravnog fakulteta, Filip Marković je na trećoj godini prava, iz Kosovske Mitrovice je, sa njim je i Stefan Radovanović iz Zvečana, Milica Mitrović je iz Beograda, Andrea Radovanović iz Vranja, a Lazar Milić studira u rodnom gradu:
„Bilo je problema kada je trebalo da dođem. Roditelji su se plašili, a plaše se i danas. I nama nije baš svejedno kada nam iznad glava lete helikopteri, kada ispaljuju svetleće rakete, kada imate utisak da vam tenkovi prolaze kroz učionicu. Navikli smo se na to, živimo životom svih Mitrovčana. Ali, nije svejedno. Svakog momenta mogu da se začuju sirene, da se blokiraju putevi i prelazi. Neću ni da mislim da sam na „buretu baruta” jer bi bilo sebično tako razmišljati kada znate da dvadeset hiljada Mitrovčana već trinaest godina živi u strahu i neizvesnosti – govori stasita crnka Andrea Radovanović, rodom iz Vranja.
I Milica Mitrović, koja je svojevremeno živela u Prištini, studije želi da završi na Kosmetu. Došla je iz Beograda i, kaže, „nikakav strah ne oseća, ni kada se u ranu zoru oglase sirene za vazdušnu opasnost, ni kada naoružani vojnici Kfora, žandarmerija Euleksa, tutnje uskim mitrovačkim ulicama”:
„Kosmet je moj. U njemu sam rođena, mada već poodavno živim u Beogradu”, kazuje Milica. Priču nastavlja Andrej Lazarević iz Kraljeva, koji je na pragu četvrte godine studija:
„Jeste nam teško u pregrađenim učionicama. Desi se da nas osamdeset studenata bude na malom prostoru. Navikli smo se, jer smatramo da to nije ništa u odnosu na ono što preživljava narod u Kosovskoj Mitrovici.”
Rastajemo se od budućih pravnika zagledajući zalepljene oglase na drvoredu lipa. Na jednom – „potreban cimer”, na drugom, „izdajem dvosoban stan bez gazde, voda 24 sata”...
Biljana Radomirović
objavljeno: 02.10.2012.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
