Izvor: Politika, 19.Okt.2012, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zidine Studenice podigao Stefan Nemanja
Posle šest decenija istraživanja, naučnici utvrdili i da su ktitorske rezidencije spaljene u vreme Kosovske bitke
Studenica je prvi utvrđeni srpski manastir, a njegove zidine je podigao Stefan Nemanja. To je otkrio tim arheologa i rešio višedecenijsku dilemu – bedemi koji su opasavali srednjovekovno zdanje nisu stariji od 1186. godine, kada je rodonačelnik dinastije Nemanjića započeo gradnju zadužbine. Uprkos dosadašnjim pretpostavkama, pokazalo se da Studenica nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podignuta na zidinama starijeg utvrđenja, već su bedemi koji je štite nastali kada i ona. Do ove naučne činjenice došlo se posle šest decenija istraživačkih radova, koji bi sledeće godine trebalo da budu završeni. Detalji o tome kako su srednjovekovni monasi živeli u zdanju, koje je danas spomenik svetske baštine sa liste Uneska, biće sabrani u monografiji koju priprema dr Marko Popović, rukovodilac arheoloških istraživanja manastira u ime Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
– Obziđe Studenice više je ličilo na tvrđavu nego na manastirsku ogradu i zato se pretpostavljalo da je građena na mestu ranije podignutog utvrđenja. Ali ovogodišnji arheološki nalazi su potvrdili da je zidine sagradio Stefan Nemanja. Posle Studenice nijedan srpski manastir nije bio fortificiran sve do 14. veka, kada su zbog turske invazije Ravanica i Manasija građeni u okviru moćnih bedema – kaže dr Popović.
U porti su ove godine pronađeni i ostaci dva objekta, manastirskog konaka, u kome je bio pohranjen novac kneza Lazara. Oni su, kao i još dve ranije otkrivene građevine, ktitorske rezidencije, bile spaljene u godinama oko Kosovske bitke, što je takođe novi podatak, naglašava dr Popović.
– Manastir je kasnije obnovljen, ali zdanja sa severne i istočne strane porte nisu. Na tom prostoru, od 17. veka sve do pedesetih godina 20. veka nalazila se manastirska bašta. Zdanje u kome je povremeno boravio dvor, konzervirano je i prezentovano, a isto će biti urađeno i sa dva objekta koja smo ove godine pronašli. Tako će sledeće godine ceo manastirski kompleks biti uređen – ističe dr Popović.
Osim toga, naglašava on, arheološki nalazi trebalo bi da osvetle istoriju Studenice, dugu više od osam vekova, ali potrebno je i da rezultati istraživanja sa objašnjenjima budu dostupni posetiocima manastira.
– Uvršćavanjem manastira na Uneskovu listu, država je preuzela obavezu da svetsku baštinu što bolje čuva i predstavlja. Napravićemo grafičku rekonstrukciju nekih zgrada koje smo iskopali da bismo pokazali kako su mogle da izgledaju kada su bile u funkciji. Brojne nalaze tek treba proučiti, a pretpostavku da je manastir sredinom 16. veka oštetio zemljotres tek treba dokazati. Do sada smo znali da je on bio razoren u zemljotresu iz 17. veka. Eksponati poput luksuzne keramike iz 14. veka biće izloženi u Narodnom muzeju – objašnjava dr Popović.
Mogu li pronađeni objekti da budu rekonstruisani?
– Na otkrivenim ostacima vrhunskih spomenika, kakav je Studenica, dozvoljene su rekonstrukcije samo do one mere do koje se zna kako su zgrade izvorno izgledale. To ne znači da se nad ovim objektima ne može izvesti obnova. Ali ne sme se zidati tako da to pretenduje da bude rekonstrukcija originala – kaže dr Popović.
Šezdeset godina dugo istraživanje Studenice ne bi bilo okončano ni sledeće godine da Ministarstvo kulture za tu namenu prethodnih godina nije izdvojilo oko 10 miliona dinara.
D. Mučibabić
objavljeno: 19.10.2012.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
