Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Nov.2018, 01:52

Vremeplov: Poginuo Dimitrije Tucović

Vremeplov: Poginuo Dimitrije Tucović

Na današnji dan 1914. godine, na Vrače brdu nedaleko do Lazarevca u Prvom svetskom ratu, u Kolubarskoj bici, poginuo je kao rezervni oficir Dimitrije Tucović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji. Iako je bio protivnik oslobodilačke politike Srbije u Staroj Srbiji (Kosovo i Metohija) i Južnoj Srbiji (danas Makedonija), ipak se borio u oslobodilačkim ratovima Srbije od 1912. do pogibije 1914. Predvodio je marta 1903. demonstracije u Beogradu protiv režima kralja Aleksandra Obrenovića >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i potom je pobegao u Austriju. Po povratku, posle majskog prevrata 1903, uređivao je "Narodne novine". Diplomirao je prava u Beogradu 1906, sekretar Srpske Socijaldemokratske partije postao je 1908, a teorijski časopis "Borba" pokrenuo je 1910. Na Međunarodnom socijalističkom kongresu u Kopenhagenu 1910. u značajnom govoru o austrougarskoj aneksiji Bosne i Hercegovine ukazao je na pogrešan stav austrijskih socijalista i u polemici je ubedljivo porazio jednog od vođa austrijske Socijalističke partije Karla Renera, kancelara Austrije posle Prvog svetskog rata, ukazavši na ekspanzionističku politiku Austro-Ugarske i neodrživost stava socijalista te zemlje da slede vladu. Objavio je oko 600 radova u domaćim i stranim listovima.

Danas je utorak, 20. novembar, 324. dan 2018. Do kraja godine ima 41 dan.

1531 - Završen je građanski rat u Švajcarskoj, poznat kao Drugi rat u Kapelu. Pobeda rimokatoličkih snaga dovela je do priznavanja njihovih oblasti kao dela Švajcarske Konfederacije.

1602 - Rođen je nemački fizičar i pronalazač Oto fon Gerike, koji je prvi demonstrirao vakuum i prikazao čuveni eksperiment o vazdušnom pritisku. Takođe je izumeo vazdušnu pumpu, vazdušnu vagu i barometar.

1616 - Francuski kardinal Arman Rišelje postao je šef diplomatije i ministar rata. Kao svemoćni ministar kralja Luja XIII postavio je cilj da Francusku učini prvom silom u Evropi i uveo je zemlju u Tridesetogodišnji rat da bi oslabio moć Nemačkog carstva (Svetog Rimskog). Nastavio je kolonijalno širenje Francuske, ograničio uticaj pape i plemstva u državnim poslovima i ugušio ustanak hugenota (protestanti kalvinisti).

1780 - Velika Britanija objavila je rat Holandiji zato što je američkim pobunjenicima brodovima doturala francusko i špansko oružje.

1818 - Latinoamerički revolucionar i državnik Simon Bolivar objavio je nezavisnost Venecuele od Španije.

1847 - Umro je srpski književnik Joakim Vujić, otac modernog srpskog pozorišta. Bavio se prevodilaštvom, glumom, pisao je putopise, bio je neka vrsta svetskog putnika. Školovao se u rodnoj Baji, Kaloči i Segedinu, licej i prava učio je u Požunu (Bratislava), poznavao je čitav niz stranih jezika. Prva "teatralna predstavlenija" priredio je u Pešti, Baji i Segedinu između 1813. i 1815. a u Zemunu 1823. U tadašnjoj Kneževini Srbiji je s prekidima boravio od 1833. do smrti i u Kragujevcu i Beogradu je, kao "knjaževsko-serbskog teatra direktor", osnovao 1834. i 1836. prve pozorišne trupe. Bio je protivnik jezičke reforme Vuka Karadžića kao i gotovo svi učeni Srbi Vukovog vremena. Napisao je "Putešestvije po Serbiji", "Zemljeopisanije", "Početak opisanija srbski manastira" kao i 21 dramsko delo, uključujući "Kreštalicu", "Fernanda i Jariku" i "Ljubovnaju zavist čerez jedne cipele". Autor je i jedne Francuske gramatike.

1873 - Spajanjem gradova Budim - stara prestonica Ugarske, i Pešte koja se nalazi na suprotnoj strani Dunava, nastala je Budimpešta.

1894 - Umro je ruski kompozitor i pijanista Anton Grigorjevič Rubinštajn, osnivač Konzervatorijuma u Petrogradu, jedan od najvećih pijanista 19. veka. Komponovao je opere, klavirske kompozicije, solo pesme.

1910 - U Meksiku je izbila revolucija, na poziv Fransiska Madere, protiv vlade Porfirija Dijaza, u kojoj je tokom narednih deset godina život izgubilo čak milion ljudi.

1910 - Umro je ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj, jedan od najvećih književnika u istoriji. Prva dela je napisao na Kavkazu, gde se kao dobrovoljac borio protiv Turaka. Posle Krimskog rata, u kojem je bio oficir, povukao se na porodično imanje u Jasnu Poljanu. Razobličavao je teško društveno stanje u Rusiji, pisao protiv brakova iz interesa, nepravednih sudova, rata, licemerja Crkve, plemstva, carskog samodržavlja. Slikao je bedu seljaštva. Ruska crkva ga je ekskomunicirala. Umro je odbivši prethodno da se izmiri s Crkvom. Dela: romani "Rat i mir", "Vaskrsenje", "Ana Karenjina", pripovetke "Sevastopoljske priče", "Kozaci", "Otac Sergije", "Krojcerova sonata", "Hadži-Murat", "Narodne priče", drame "Živi leš", "Carstvo mraka", "Svetlost u tami svetli", studije "Šta je umetnost", "Moja ispovest", "U čemu je moja vera", "Ne mogu da ćutim!", "Pa šta da radimo?", memoarsko delo "Detinjstvo, Dečaštvo, Mladost".

1919 - U Berlinu je ilegalno počeo Prvi međunarodni kongres omladinskih organizacija 13 zemalja na kojem je osnovana Komunistička omladinska internacionala.

1925 - Rođen je američki političar Robert Frensis Kenedi, koji je postao ministar pravde kada je njegov stariji brat Džon izabran za predsednika SAD. Ubijen je u Los Anđelesu 1968. u toku predsedničke kampanje, nepunih pet godina pošto je, takođe u atentatu, ubijen njegov brat. Od 1951. radio je u kriminalističkom uredu Ministarstva pravde, a 1954. postao je član Stalnog senatskog istražnog potkomiteta. Od 1961. do 1964. bio je ministar pravde, posle čega je u državi Njujork izabran za senatora.

1925 - Rođena je ruska balerina Maja Mihajlovna Pliseckaja, koja je spojila tradicionalnu rusku koreografsku školu s modernim tokovima ruskog baleta. Kao dugogodišnja primabalerina Boljšoj teatra u Moskvi, kreirala je sa izuzetnim igračkim senzibilitetom partije klasičnog repertoara poput "Don Kihota", "Labudove smrti", "Labudovog jezera", "Romea i Julije", "Ivana Groznog", "Galeba", a sa suprugom, kompozitorom Rodionom Ščedrinom, postavila je baletsku verziju Tolstojeve "Ane Karenjine".

1945 - U Nirnbergu je pred Međunarodnim sudom počelo suđenje nemačkim ratnim zločincima u Drugom svetskom ratu, na kojem je prvi put u istoriji jedan međunarodni forum osudio agresiju kao zločin protiv čovečanstva i kaznio krivce. Posle 10 meseci, 12 njih osuđeno je na smrt, trojica na doživotnu robiju, četvorica na zatvor od 10 do 20 godina, a petorica su oslobođena.

1945 - Saveznička Kontrolna komisija dozvolila je preseljenje šest miliona Nemaca iz Poljske, Čehoslovačke i Mađarske u Zapadnu Nemačku.

1947 - U Londonu su se venčali princ Filip Mauntbaten i princeza Elizabeta, koja je pet godina kasnije stupila na britanski presto kao kraljica Elizabeta II.

1959 - Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Deklaraciju o pravima deteta, kojom su proklamovana jednaka prava za svu decu, bez obzira na rasu, veru, poreklo i pol.

1959 - U Stokholmu su Velika Britanija, Norveška, Švedska, Danska, Austrija, Portugal i Švajcarska potpisale konvenciju o formiranju EFTA (Evropsko udruženje slobodne trgovine).

1962 - Predsednik SAD Džon Kenedi ukinuo je američku vojno-pomorsku blokadu Kube, čime je formalno okončana Kubanska raketna kriza, tokom koje se svet našao na ivici atomskog sukoba između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza.

1974 - U prvom udesu putničkog aviona tipa "Boing 747", koji se srušio posle poletanja sa aerodroma u glavnom gradu Kenije Najrobiju, u letilici zapadnonemačke kompanije "Lufthanza" poginulo je 59 ljudi.

1975 - Umro je Francisko Franko, dugogodišnji diktator Španije. Rođen je u oficirskoj porodici i nastavio je porodičnu tradiciju. Pokazao se kao retko vešt oficir tokom rata (gušenja pobune) u Španskom Maroku. Godine 1926. postao je general, najmlađi u istoriji Španije. Bio je izrazito monarhistički i rimokatolički orjentisan i kada je uvedena republikanska vlada koja je imala i prokomunističke sklonosti stavio se na čelo pobune s ciljem obnove monarhije. Posle trogodišnjeg građanskog rata 1939. slomio je otpor demokratski izabranog republikanskog poretka i uspostavio režim koji je trajao do njegove smrti 1975. Iako je kralj Huan Karlos Burbonski, kojeg je Franko izabrao i pripremao, ubrzo uveo demokratski sistem, osnovna tekovina Frankovog poretka pokazala se kao veoma vitalna i popularna - španska monarhija.

1979 - Oko 300 naoružanih šiitskih pobunjenika upalo je u veliku džamiju u Meki, odakle ih je uz veliko krvoproliće 4. decembra 1979. isterala saudijska armija.

1980 - U Kini je počelo suđenje "četvoročlanoj bandi" koju je predvodila Đang Ćing, udovica predsednika Mao Cedunga, pod optužbom za izdaju i zločine tokom Kulturne revolucije od 1966. do 1976.

1981 - Ruski velemajstor Anatolij Karpov zadržao je titulu prvaka sveta u šahu, pobedom u meču u Italiji nad bivšim zemljakom velemajstorom Viktorom Korčnojem.

1992 - U požaru je gotovo uništen Vindzorski zamak, kraljevski dvorac, po kom je vladajuća britanska dinastija uzela ime u vreme sukoba sa Nemačkom 1914. zbog tada nepopularnog nemačkog porekla. Palata u Vindzoru je jedna od najvećih znamenitosti Britanije.

1995 - Na predsedničkim izborima u Poljskoj kandidat levice Aleksandar Kvašnjevski pobedio je dotadašnjeg šefa države Leha Valensu.

1998 - U Sankt Peterburgu u atentatu je ubijena Galina Starovojtova, jedan od lidera liberalnih deputata u Dumi (donji dom ruske skupštine).

1999 - Kina je lansirala svoj prvi vasionski brod bez ljudske posade.

2003 - U dve eksplozije koje su islamski teroristi podmetnuli u centru Istanbula, ispred britanskog konzulata i predstavništva britanske banke "HSBC", poginulo je 27 ljudi, uključujući britanskog konzula. Odgovornost su zajednički preuzele Al kaida i turska militantna grupa "Islamski front boraca Velikog Istoka".

2006 - Umro je američki režiser Robert Altman, autor popularnih filmova kao što su "Meš", "Nešvil", "Igrač", "Kratki rezovi", "Gosford park", "Kanzas siti". Izgradio je karijeru protiveći se Holivudu i uopšte konvencijama američke filmske industrije. Bio je žestoki kritičar savremenog društva. Pet puta je nominovan za Oskara, ali ga je dobio tek 2006. kada mu je uručen za životno delo.

2007 - Umro je srpski glumac Slavko Simić. Debitovao je 1953. na sceni novosadskog SNP-a, kada ga je zapazio Velibor Gligorić, tadašnji upravnik JDP-a. Pored glume, bavio se i pisanjem o velikim glumcima Dobrici Milutinoviću i Zorici Šumadinac, objavio je i svoje razgovore sa Ivom Andrićem kao i portrete šest upravnika JDP-a. Bio je predsednik Saveza dramskih umetnika Srbije od 1968. do 1973. Dobitnik je Vukove nagrade. Filmovi: "Pod istim nebom", "Bekstva", "Višnja na Tašmajdanu", "Hitler iz našeg sokaka", "Hajdučka vremena", "Paviljon", "Tri letnja dana", serija "Više od igre".

2015 - Islamski teroristi zaposeli su hotel "Radison blu" u Bamaku, Mali, uzevši 170 lica kao taoce, 140 gostiju i 30 zaposlenih. Poginule su 22 osobe, među njima i dva napadača, a sedam lica je povređeno, uključujući dva pripadnika policije Malija.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.