Izvor: S media, 06.Feb.2012, 21:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Volfgang Petrič za S media: Ne morate da priznate Kosovo, ali...
Prošlo je 13 godina od kad su počeli pregovori u Rambujeu, za koje se verovalo da bi moglo da reše sukob na Kosovu. Sa jedne strane bili su Srbi, sa druge kosovski Albanci, a između njih trojica posrednika: Volfgang Petrič ispred EU, Vilijam Hil u ime Vašingtona i Boris Majorski kao glas >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Moskve. U intervjuu za S media portal Volgfang Petrič otkriva svoja razmišljanja o događaju koji je odredio sudbinu južne srpske pokrajine.
Prošlo je 13 godina od pregovora u Rambujeu. Gledajući sa te vremenske distance, šta mislite o tom događaju i zbog čega nije uspeo?
-Povezan sam sa nečim za šta sam mislio da će uspeti, da će sprečiti vojnu intervenciju. Zbog toga Rambuje nikad neću zaboraviti i ostaće mi uvek urezan u pamćenje. Pitao sam se šta smo mogli drugačije da uradimo, ali je jasno da nismo uspeli zbog jednog čoveka – Slobodana Miloševića. On je bio protiv dogovora i tako preuzeo rizik NATO intervencije.
Drašković je hteo sporazum pre bombardovanja
Sudbina Kosova kao „zanimljiva geografija“
Mira Marković: Vratila bih se odmah u Srbiju
Od Rambujea do Brisela: Gde smo bili, a gde smo sada?
Šta mislite o tadašnjoj delegaciji Srbije, da li su oni želeli dogovor?
-To je bila kompetentna delegacija. Oni su, po mom mišljenju, želeli da dođu do dogovora, ali je jasno da je Milošević bio protiv toga. Prekinuli smo Rambuje jer su obe strane, i srpska i albanska, tražile dodatno vreme da razmotre predloge. Nakon toga otišao sam u Beograd i susreo se sa nekoliko ljudi, među kojima je bio tadašnji zamenik premijera Vuk Drašković. Imao sam dug sastanak sa njim, ali nisam mogao da ga ubedim da podrži predlog koji smo napravili. Vidite, pre nekoliko meseci bio sam na beograskom areodromu i kupio sam časopis u kom je bio intervju sa Draškovićem. Na pitanje da li bi uradio nešto drugačije, on je rekao: 'Rambuje'. To mi govori da je bilo ljudi koji su hteli da se dođe do sporazuma. Znam da Kosovo ima jako simbolično značenje za Srbiju, ali sa druge strane šta da radite, šta da ponudite kad 90 odsto populacije ne želi da ostane u istoj zemlji! To je uvek bilo moje pitanje i niko nikad nije našao odgovor. Neprihvatanje realnosti na terenu vodilo je do NATO intervencije zbog koje žalim, jer kao diplomata uvek želim mirno rešenje. Situacija posle bilo koje intervencije je uvek teža i kompleksnija. To je i danas slučaj.
Prošlo je 13 godina, a nijedna strana nije dobila ono što je tražila. Srbija nema vlast nad Kosovom, a Priština nema punu nezavisnost...
-Eto, u tome je drama. Imate nezavršenu državu Kosovo koju nije priznao veliki deo međunarodne zajednice, a imate i Srbiju koja je de fakto izgubila Kosovo, ali nije spremna da se odrekne tog dela teritorije. Razumem teškoću problema, ali sada živimo u 21. veku i moramo da gledamo napred. To treba uraditi tako što bi se našao način da Srbija i Kosovo brže uđu u EU. Onda će nestati granice, pa će i Srbi na Kosovu i Albanci u Srbiji moći slobodno da kontaktiraju. Nažalost, ne vidim da postoji vizija, ni u Beogradu ni u Prištini da se tako nešto ostvari.
Srbija mora da ponudi kreativne predloge
Volfgang Petrič je austrijski diplomata slovenačkog porekla. U bogatoj karijeriji bio je ambasador Austrije u SRJ, posrednik u pregovorima Srba i Albanaca, visoki predstavnik u BiH, a sada je ambasador Austrije pri Organizaciji za evropsku saradnju i razvoj (OECD)
Da li EU ima snagu i volju da se reši to pitanje?
-EU je sada u velikoj krizi i ne ulaže svu snagu da reše problem, pa se plašim da će nalaženje rešenja trajati mnogo duže nego što se narodi nadaju. Verujem u napredak po sistemu „korak po korak“. Moramo da olakšamo život građanima, da otvorimo granice, unapredimo ekonomiju, trgovinu. To je jedini način.
Da li mislite da će EU, na kraju, tražiti da Srbija prizna Kosovo?
-Ako je pitanje principa onda da, ali mislim da ima drugih političkih i pragmatičnih načina da se stvar reši, da se Beograd ne pritiska da formalno prizna Kosovo. Važno je ono što se dešava na terenu. Prihvatanjem razvoja Kosova u političkom smislu je već nagoveštaj da se prihvata i nezavisnost. Treba imati viziju regiona, a Srbija je centar tog dela Evrope. Najveća je zemlja bivše Jugoslavije i ima veću regionalnu odgovornost da poboljša stvari, kako po pitanju Bosne i Hercegovine, tako i za Kosovo. To će se uzimati u obzir kada na red dođe pitanje članstva u EU. Srbija mora da ima kreativne predloge za Kosovo. De fakto priznanje će značiti da će prava Srba biti zaštićena na Kosovu. Razmišljam u širem kontekstu o principu dve Nemačke. Istočna nije prihvatala zapadnu, ali su od tvrdog stava odustali posle određenog vremena.
Ali Nemci nikad nisu ratovali među sobom...
-Ne poredim, samo kažem da se stvari razvijaju. Strategije i politike se menjaju... Srpska politika prema Kosovu mora da bude fleksibilnija i kreativnija. Ako stalno govorite 'ne', onda će druga strana, Brisel, reći da nema zajedničkog rešenja. Važno je znati šta je bitno, a to su srpski interesi na Kosovu, i to Brisel poštuje i priznaje. Ipak, to mora da se oblikuje u međunarodnoj zajednici i u kontekstu pridruživanja EU.
Dušan Mlađenović
