Izvor: Southeast European Times, 10.Jul.2013, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlasti u Prištini izmenile zakon o amnestiji
Opozicija i grupe građanskog društva protive se zakonu, za koji neki kažu da je sastavni deo normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.
10/07/2013
Linda Karadaku za Southeast European Times iz Prištine -- 10.7.2013.
Kosovski parlament treba da glasa u četvrtak (11. jula) o nacrtu zakona kojim se pruža amnestija za određena kršenja krivičnog zakona. Zakon se posmatra kao ključni deo tekućih nastojanja za normalizaciju odnosa između Prištine >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << i Beograda.
Nakon što prethodna verzija zakona nije dobila neophodnu dvotrećinsku većinu (80 glasova) u parlamentu, vlada je prošle nedelje napravila izmene.
Hajredin Kuči, potpredsednik vlade i ministar pravosuđa, potvrdio je da je kontroverzni Član 3, koji uključuje amnestiju za neke nasilne radnje, zamenjen članom u kojem se navodi da neće biti amnestije za krivična dela čiji je rezultat nanošenje telesnih povreda ili ubistvo.
On je dodao da su članovi opozicionih stranaka Demokratskog saveza Kosova (DSK) i Alijanse za budućnost Kosova (ABK) pristali na izmene.
Zakonom o amnestiji područja na severnom Kosovu naseljena Srbima staviće se u isti zakonski okvir kao ostatak zemlje. Zakonom se amnestira oko 70 vrsta krivičnih dela počinjenih između 1999. i 20. juna 2013. godine na teritoriji koja je sada deo Kosova.
Takođe se očekuje da će zakon pomoći opterećenom sudskom sistemu. Betim Musliju, izvršni direktor Pravnog instituta Kosova, rekao je za SETimes ranije ove godine da sudovi imaju preko 200.000 nerešenih predmeta.
Prethodna verzija zakona o amnestiji dobila je 70 glasova 4. jula. Opoziciona stranka Vetevendosje i drugi poslanici dali su 21 glas protiv, a dvoje je bilo uzdržano.
Grupa od 34 nevladine organizacije usprotivila se predlogu zakona, rekavši da će se njime „potkopati ukupni napori na polju vladavine zakona na Kosovu“.
„U principu, amnestija je neophodna da bi se reintegrisao severni deo Kosova u naš pravni okvir. Međutim, amnestija za severni deo Kosova ne može da bude ukupna amnestija za … krivična dela u drugim delovima Kosova“, rekle su nevladine organizacije u zajedničkom pismu upućenom međunarodnim predstavnicima.
Izmenjeni zakon i dalje pruža amnestiju za špijunažu, utaju poreza i štetu i uništavanje imovine, što su krivična dela za koja nevladine organizacije kažu da ne treba da bude ukinuta kazna.
Kosovsko ministarstvo pravosuđa, koje je izradilo zakon, ukazuje da zakon igra ulogu u izgradnji širokog političkog konsenzusa u zemlji.
„Ovaj zakon nije izrađen da služi bilo kom pojedincu, bilo kom delu teritorije ili bilo kojoj etničkoj grupi. Taj zakon će služiti svima, na jednak način... Ovaj zakon će pomoći integraciju dela Kosova u njegove institucije“, rekao je portparol ministarstva pravde Astrit Kolaj u izjavi za SETimes.
Merita Mustafa sa Kosovskog demokratskog instituta/Transparensi internešenela Kosovo, kaže da vlada i ministarstvo pravde pokušavaju da koriste zakon da amnestiraju ljude koji su deo političkih i institucionalnih struktura koje su počinile krivična dela ili su pod istragom.
Mustafa dodaje da zakon omogućava amnestiju ljudi koji su počinili nenasilna krivična dela, uključujući utaju poreza, šverc i nezakonito obavljanje medicinskih aktivnosti. „Amnestija za kažnjive radnje koje su vezane za ekonomska krivična dela predstavlja vrlo štetnu i opasnu poruku za naše društvo“, rekla je Mustafa za SETimes.
Avni Zogiani iz pokreta Cohu (Ustani) kaže da amnestija za neke postupke predviđene zakonom može da podrazumeva „nekažnjvost za korupciju i kriminal, pomešanu sa politikom“.
„[Amnestija] ne treba da postane zakon, ali bi mogla da bude potrebna u kombinaciji sa drugim praksama kako bi se postigao balans između stabilnosti na severu i vladavine zakona. Nelogično je opraštati krivična dela samo zato što su počinjena u vreme kada na ovom području nije bilo zakona. To je uprošćavanje rešenja koje će samo povećati konflikte“, rekao je Zogiani za SETimes.
Ali, Mentor Vrajoli iz Kosovskog centra za bezbednosne studije kaže da je namera zakona o amnestiji da se pruži šansa srpskoj zajednici u severnoj Mitrovici da se integriše u pravni okvir Kosova.
„Veliki deo ove zajednice bio je, na ovaj ili onaj način, deo srpske paralelne institucionalne infrastrukture, što automatski nije legalno i suprotno je ustavnom uređenju Kosova“, kaže Vrajoli.
Predrag Stamenić, 23, student iz severne Mitrovice, kaže da će, kada se sprovede zakon o amnestiji, Srbi na severu biti opušteniji i da će se smanjiti tenzije.
„Priština poziva ljude da se prijave policiji i drugim institucijama, ali niko nije dovoljno lud da učini to, znajući da ta ista policija može da ima dosijee zbog kojih bi mogli da budu uhapšeni. Nadam se da će se ovim zakonom to promeniti“, rekao je Stamenić za SETimes.
Bez obzira na tekuću proceduru vezanu za taj zakon, kažu beogradski zvaničnici, kosovski parlament će na kraju morati da ga usvoji jer je on deo Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa koji je potpisan u aprilu.
„Ne tražimo amnestiju za okrutna krivična dela, ali zahtevamo amnestiju za sve Srbe koji bi mogli da trpe posledice jer su poštovali zakon i uređenje svoje zemlje Srbije da ne priznajući samoproglašene institucije“, rekao je predsednik Odbora za Kosovu u Skupštini Srbije Milovan Drecun u izjavi za SETimes.
Dopisnica Bojana Milovanović iz Beograda doprinela je ovom izveštaju.
Za koja krivična dela amnestija ne bi trebalo da predstavlja opciju? Podelite svoja razmišljanja u prostoru za komentare.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
Nastavak na Southeast European Times...
