Izvor: NoviMagazin.rs, 24.Sep.2018, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Gligorov: Privreda Crne Gore
U najnovijem istraživanju Balkanskog Barometra stanovništvo, a pogotovo poslovni ljudi, iskazuju značajno povećanje optimizma.
Optimističnije je jedino Kosovo. No, kako crnogorski optimizam raste u odnosu ne prethodne tri godine, a kosovski je uglavnom podjednako visok, moglo bi se reći da je u ovom času crnogorska privreda vodeća u regiji, lider, kako se to kaže.
U međunarodnim komentarima sa zabrinutošću se ukazuje na visok i rastući javni >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << dug, kao i na značajne strane dugove, čija se tačna veličina ne zna. Ali, kako je tekući račun bilansa plaćanja hronično veoma negativan, nema sumnje da su strane obaveze veoma velike. Tako da se obično visoko cene rizici po održivost makroekonomske stabilnosti. Kako zapravo izgleda crnogorska privreda?
Slike 1 i 2 donose rast ukupne proizvodnje i udeo investicija u njoj u poređenju sa Srbijom (izvor svih podataka je Eurostat).
Slika 1: BDP, 2010=100
Do osamostaljenja Crne Gore 2006. može se uzeti da su se obe privrede ponašale slično, tako da podaci za Srbiju verovatno nisu mnogo različiti od onih Crne Gore. Od 2006. do 2017, i posebno posle 2013, crnogorska privreda je značajno uspešnija od srpske. Privreda Srbije je 2017. bila za četiri procentna poena veća nego 2008, a crnogorska za 14,5 procentnih poena.
Razlika se uglavnom objašnjava time što je u crnogorsku privredu ulagano mnogo više nego u srpsku. Opet, do 2006. podaci za Srbiju ne bi trebalo previše da se razlikuju od onih za Crnu Goru jer je to bila, svakako u privrednom smislu, jedna država. Nezavisnost je donela investicioni bum, da bi se sada, posle krize, ponovo videlo značajno povećanje ulaganja. Srpska privreda, međutim, još se uvek nije oporavila, bar kada je reč o udelu ulaganja u ukupnoj proizvodnji.
Slika 2: Bruto fiksne investicije, %BDP
Iz slike 3 vidi se da se zaista povećava javni dug u odnosu na BDP. Opet, podaci do osamostaljenja slični su srpskim, dok posle 2006. javni dug nije dostigao srpski nivo u odnosu na BDP, sve do praktično ove godine.
Slika 3: Javni dug, %BDP
No, kao što se vidi na slici 4, u poslednjih nekoliko godina značajno je poboljšan odnos privrednog rasta i kamatnih stopa na javni dug, usled čega, bar sve dok se privredni rast ne uspori, javni bi dug trebalo da je održiv.
Slika 4: Efekat “grudve snega”, tj. razlike između kamatne stope i stope rasta, na rast javnog duga u procentu od GDP
Ključni problem crnogorske privrede jeste deficit u razmeni sa inostranstvom. Deficit tekućeg računa je obično negde između 15 i 20 odsto od ukupne proizvodnje. To je, naravno, samo druga strana velikih stranih ulaganja. MMF ceni da su strane obaveze iznad 200 odsto bruto domaćeg proizvoda. Usled čega je veoma važno šta se događa sa izvozom. On je u porastu, ali je njegov udeo još uvek mali, bar za privredu crnogorske veličine, u odnosu na BDP, oko 40 odsto, pre svega zato što se uglavnom zasniva na uslugama.
Tako da će biti potrebno izvoz značajno povećati, što opet podrazumeva da se dodatno razvije sektor usluga, verovatno izvan turizma, mada ne i nevezano za njega. Pitanje je samo da li će se i privreda i društvo i politika prilagoditi tome jer će to biti zemlja sasvim različita od današnje.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
