Izvor: Politika, 23.Feb.2015, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Više od četvrtine građana prošle godine dalo mito

Bugarska je primer da članstvo u Evropskoj uniji samo po sebi ne donosi obaranje nivoa korupcije

U 2014. godine 27,4 odsto građana dalo je mito (u vidu novca, usluge, poklona), što je znatno manje nego 2001(46 odsto), pokazalo je istraživanje o korupciji u Srbijikoje je uradio Centar za liberalno-demokratske studije. Izveštaj je rađen u sklopu Liderstvajugoistočne Evrope za razvoj i integritet (SELDI), koji daje komparativni pregled za devet zemalja (računajući i Kosovo). >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Prema ovom istraživanju, 29,9 odsto ispitanika u Srbiji reklo je da im je traženo dadaju mito, dok se 2001. godine sa takvim iskustvom suočilo 50,6 odstoanketiranih.

Na jučerašnjem predstavljanju ovog istraživanja, predsednik CLDS Boško Mijatović ocenio je da Srbiju i dalje karakteriše visoka tolerancija na korupciju i antikorupcijski zamor. Kako je naveo, u 2014. koruptivni pritisak je manji, a to je prvenstveno zato što pojedinci imaju znatno manje kontakata sa državnom administracijom, pa je i manje prilike da se zatraži i da novac. To se može protumačiti i, dodao je, smanjenjem birokratizacije u zemlji – manje je potrebno saglasnosti, dozvola.

Ali došlo je do znatnog pogoršanja u percepciji o uspešnosti odgovora politike na korupciju. Da se korupcija može znatno smanjiti ili iskoreniti 2001. godine mislilo je 58 odsto ispitanika, a danas toliko njih ocenjuje da se ova pojava ne može znatno smanjiti.

Član CLDS i profesor Pravnog fakultetaUniverziteta u Beogradu Boris Begović ocenio je da je svim obuhvaćenim državama zajedničko –korupcija u administraciji. A činjenica da su političari uključeni u korupciju govori o razgranatosti državneintervencije u regionu. On je naveo i da je Bugarskaprimer da članstvo u Evropskoj uniji samo po sebi ne donosi obaranje nivoa korupcije. Bugarska čak i nazaduje, jer Evropska komisija više nema mehanizama uslovljavanja kao onda dok je ta zemlja bila tek kandidat za članstvo.

Begović je istakao da je istraživanje pokazalo da je Albanija sa najvišim nivoom korupcije, a Turska sa najnižim. U Turskoj je 13,3 odsto građana reklo da imje traženo mito, a njih 8,8 odsto je dalo, a u Hrvatskoj je 9,8 bilo pod pritiskom korupcije, a platilo je 9,2 odsto. U Albaniji je od 45,3 odsto traženo mito, aplatilo ga je 38,9 odsto, a u Crnoj Gori je od 34,3 odsto traženo mito, a platilo ga je 31,6 odsto.

„Srbija je uvek negde u sredini, ali da li se može rećida je to zlatna sredina? Možda da smo između Danske i Švedske, a ne između Turske i Albanije”, prokomentarisao je Begović, koji je ukazao i da je, kao i kod mnogih drugih stvari, pozitivan proces promenaviše posledica stranih pritisaka, nego naših domaćih zalaganja i svesti da je potrebno nešto učiniti, tako da nevoljno idemo u pozitivnom pravcu.

----------------------------------

Kako je EU delila novac za antikorupcijsku borbu

Istraživanje u okviru mreže SELDI pokazalo je da je među posmatranim zemljama najviše novca iz fondova EU za borbu protiv korupcije po glavi stanovnika dobila Crna Gora. U periodu od 2007. do 2012. godine ta zemlja je dobila 10,3 evra po glavi stanovnika, Makedonija – 6,4, Kosovo – 3,6, Hrvatska – 2,2, Albanija – 1,2, BiH – 1,1, Srbija – 0,5 i Turska – 0,1 evro po glavi stanovnika.

B. Baković

objavljeno: 24.02.2015.

Nastavak na Politika...

B92: SAD: Većina protiv naoružavanja UKR