Izvor: Radio 021, 24.Feb.2015, 09:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki četvrti građanin dao mito
U 2014. godine 27,4 odsto građana dalo je mito (u vidu novca, usluge, poklona), što je znatno manje nego 2001. (46 odsto), pokazalo je istraživanje o korupciji u Srbiji koje je uradio Centar za liberalno-demokratske studije.
Izveštaj je rađen u sklopu Liderstva jugoistočne Evrope za razvoj i integritet (SELDI), koji daje komparativni pregled za devet zemalja (računajući i Kosovo). Prema ovom istraživanju, 29,9 odsto ispitanika u Srbiji reklo je da im je traženo da daju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << mito, dok se 2001. godine sa takvim iskustvom suočilo 50,6 odsto anketiranih.
Na predstavljanju ovog istraživanja, predsednik CLDS Boško Mijatović ocenio je da Srbiju i dalje karakteriše visoka tolerancija na korupciju i antikorupcijski zamor. Kako je naveo, u 2014. koruptivni pritisak je manji, a to je prvenstveno zato što pojedinci imaju znatno manje kontakata sa državnom administracijom, pa je i manje prilike da se zatraži i da novac. To se može protumačiti i, dodao je, smanjenjem birokratizacije u zemlji – manje je potrebno saglasnosti, dozvola.
Ali došlo je do znatnog pogoršanja u percepciji o uspešnosti odgovora politike na korupciju. Da se korupcija može znatno smanjiti ili iskoreniti 2001. godine mislilo je 58 odsto ispitanika, a danas toliko njih ocenjuje da se ova pojava ne može znatno smanjiti.
Član CLDS i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Boris Begović ocenio je da je svim obuhvaćenim državama zajedničko –korupcija u administraciji. A činjenica da su političari uključeni u korupciju govori o razgranatosti državne intervencije u regionu. On je naveo i da je Bugarska primer da članstvo u Evropskoj uniji samo po sebi ne donosi obaranje nivoa korupcije. Bugarska čak i nazaduje, jer Evropska komisija više nema mehanizama uslovljavanja kao onda dok je ta zemlja bila tek kandidat za članstvo.
Begović je istakao da je istraživanje pokazalo da je Albanija sa najvišim nivoom korupcije, a Turska sa najnižim. U Turskoj je 13,3 odsto građana reklo da im je traženo mito, a njih 8,8 odsto je dalo, a u Hrvatskoj je 9,8 bilo pod pritiskom korupcije, a platilo je 9,2 odsto. U Albaniji je od 45,3 odsto traženo mito, a dalo ga je 38,9 odsto, a u Crnoj Gori je od 34,3 odsto traženo mito, a platilo ga je 31,6 odsto.
"Srbija je uvek negde u sredini, ali da li se može reći da je to zlatna sredina? Možda da smo između Danske i Švedske, a ne između Turske i Albanije", prokomentarisao je Begović, koji je ukazao i da je, kao i kod mnogih drugih stvari, pozitivan proces promena više posledica stranih pritisaka, nego naših domaćih zalaganja i svesti da je potrebno nešto učiniti, tako da nevoljno idemo u pozitivnom pravcu.
Istraživanje u okviru mreže SELDI pokazalo je da je među posmatranim zemljama najviše novca iz fondova EU za borbu protiv korupcije po glavi stanovnika dobila Crna Gora. U periodu od 2007. do 2012. godine ta zemlja je dobila 10,3 evra po glavi stanovnika, Makedonija – 6,4, Kosovo – 3,6, Hrvatska – 2,2, Albanija – 1,2, BiH – 1,1, Srbija – 0,5 i Turska – 0,1 evro po glavi stanovnika.
