Izvor: RTS, 16.Feb.2015, 15:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velike muke Berlina sa kosovskim azilantima
Više od 18.000 državljana Kosova koji traže azil stiglo je u Nemačku od početka ove godine do 12. februara. Stručnjaci smatraju da je odluka da se za 14 dana reše pojedinačni zahtevi za azil potpuno nerealna, s obzirom na manjak službenika i 100.000 nagomilanih zahteva građana iz svih krajeva sveta.
Nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorava da taj drastični rast broja azilanata predstavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << opasnost za destabilizaciju Kosova i celog regiona, prenosi Tanjug.
Kako se navodi u saopštenju, najviše pogođene talasom azilanata su četiri nemačke pokrajine - Donja Saksonija, Severna Rajna Vestfalija, Bavarska i Baden - Virtemberg, a osim toga postoje i problemi vezani za smeštajne kapacitete.
Prema stavu nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova, problematičan je, takođe, i veliki broj ljudi sa Kosova, koji nemaju pravo na azil i kojima su krijumčari dali lažne nade u vezi sa izgledima za sticanje azilantskog stausa.
U saopštenju se s tim u vezi ukazuje da je broj odobrenih zahteva za azil građanima Kosova u 2014. godini bio 1,1 odsto od ukupno podnetih molbi, a u januaru ove godine svega 0,3 odsto.
Nemačka i njene pokrajine su, kao reakciju na drastični rast broja izbeglica, uvele brojne mere, među kojima je, kako se kaže, uvođenje prioriteta za obradu zahteva građana Kosova.
Osim toga, podnosioci zahteva sa Kosova za azil u Nemačkoj moraju, ako je moguće tokom celog postupka, ostati u prvom prihvatnom centru, kako bi se postupak ubrzao i skratio na idelne dve sedmice.
U saopštenju se navodi da Nemačka, pored policijske pomoći na mađarsko-srpskoj granici i podrške kroz Fronteks i Euleks misije na Kosovu, planira i nove mere.
Podeseća se, takođe, da je broj zahteva za azil građana Kosova drastično porastao i u januaru ove godine je njih 3.630 već bilo podnelo zahtev za azil, što je 86 odsto više nego u decembru prošle godine.
Građani Kosova su tokom 2014. godine podneli oko 7.000 molbi za azil, navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova u Berlinu.
Međutim, plan nemačke vlade da izađe na kraj sa lavinom kosovskih izbeglica ima u praksi puno problema, piše magazin Fokus.
Šef poslaničkog kluba demohrišćana u Bundestagu Volker Kauder iz Hrišćansko-demokratske unije, kancelara Angele Merkel, rekao je da će stihijsko useljavanje u Nemačku rasti sve dok se azilanti ne budu konsekventno vraćali u zemlje porekla.
Kauder sumnja da će biti bolje, ako Berlin proglasi Kosovo sigurnom zemljom, prenosi Tanjug.
"Prvo moramo u svoje domovine proterati one podnosioce zahteva za azil iz zemalja sigurnog porekla, koji u Nemačkoj ne mogu dobiti status azilanta. Nije od koristi ako mi jednu za drugom zemljom proglašavamo za zemlju sigurnog porekla, a onda ne proterujemo (odbijene)", rekao je Kauder za Rajniše post.
Kauder je, istovremeno, izrazio spremnost da razgovara o novim zemljama koje bi trebalo da se uvrste na listu zemalja sigurnog porekla, ali i sumnju da će samo to rešiti problem.
Šef demohrišćana u Bundestagu je ocenio da i zahtevi da se ubrza azilantski postupak ostavljaju otvorenim pitanje - kako dalje sa odbijenim podnosiocima zahteva za azil i pozvao nemačke pokrajine da nešto konkretno predlože.
Sto hiljada nerešenih zahteva za azil
Plan da Savezni zavod za migracije i izbeglice u roku od 14 dana obradi zahtev svakog kosovskog Albanca i - skoro uvek negativno odgovori, nosi u praksi mnoge probleme, piše štampa, ukazujući pri tom da je jedan od problema i nedostatak službenika.
Polovinom prošle godine jedan azilantski postupak trajao je u proseku više od sedam meseci, sada tačno šest, a od cilja vlade da se taj postupak za azilante skarati na maksimalno tri meseca, Savezni zavod za migracije i izbeglice je, kako ocenjuje štampa, udaljen prilično daleko.
Tako je i predlog o skraćenju postupka za kosovske azilante na 14 dana, smatraju eksperti, potpuno nerealističan i ukazuju da pred Saveznim zavodom za migracije i izbeglice već postoji brdo od 100.000 neobrađenih zahteva za azil, građana iz celog sveta.
U komplikovanoj borbi Berlina protiv kosovskih azilanata, kaže se takođe, da oni, posle odbijanja, kao i svi drugi imaju pravo da se žale i pokrenu pravni postupak, što znači da se njihovo izručenje u zemlju porekla tako odlaže.
Mediji navode i da je izručenje odbijenih podnosioca zahteva za azil u zemlje porekla u nadležnosti nemačkih pokrajina i da, recimo, ako je neko bolestan ili nema sve potrebne "papire", ne može ni biti vraćen u svoju zemlju.
Kada je reč o traženju načina da se Berlin "spasi" od navale ilegalnih azilanata sa Kosova, eksperti veruju, međutim, da se lavina kosovskih azilanata neće promeni, sve dok se životni uslovi na Kosovu ne promene.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
