Izvor: Večernje novosti, 04.Maj.2013, 22:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vaskršnja poslanica: Budimo uz naš narod na Kosovu

AKO postoji dan među svim danima za radovanje, to je današnji dan, dan u koji proslavljamo Vaskrsenje Hrista Boga našega. Ako se odigrao događaj na koji se može svesti hrišćanstvo, onda taj događaj jeste Vaskrsenje Hristovo. Ako ima praznika na koji se mogu svesti svi praznici, to je, opet, Vaskrsenje Hristovo. Crkva zato praznik Vaskrsenja Hristovog i naziva praznikom nad praznicima. A u crkvi pojemo: Evo dana koji stvori Gospod! Radujmo se i veselimo se u njemu! Vaskrsenje Hristovo je temelj >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << hrišćanstva, temelj Crkve, jer je njime Gospod potvrdio svoje celokupno učenje. Do Vaskrsenja on je učio o večnom životu; Vaskrsenjem je potvrdio svoje učenje i dokazao da je on zaista život večni. Do Vaskrsenja, On je učio o neprestanoj ljubavi Božjoj prema ljudima; Vaskrsenjem je posvedočio tu ljubav, jer je radi čoveka pobedio najvećeg neprijatelja ljudskog - smrt. Da nije vaskrsao, Hristos ne bi bio ni Bog ni Gospod, ni Spasitelj ni Iskupitelj, već običan čovek. Jedino u svetlosti Vaskrsenja njegovog postaje jasan i objašnjiv njegov život na zemlji i sva dela Njegova. Hristovo Vaskrsenje daje smisao i nebu i zemlji, i čoveku i ljudskoj istoriji. Klanjajući se živome Bogu, mi se klanjamo i svom besmrtnom, neprolaznom ljudskom dostojanstvu. Kada je Hristos vaskrsao, sveti kvasac besmrtnosti ušao je u ljudsku dušu, u ljudsko biće i u ljudski um, i obasjao čoveka da bi ljudski život zadobio večni smisao i večno značenje. Istina Vaskrsenja posebno snažno odjekuje u našem vremenu, prepunom patnji i stradanja - vremenu u kojem se, kao retko kada ranije, postavlja pitanje smisla i cilja života. Svedoci smo toga da je iz dana u dan sve više usamljenih i ostavljenih; toliko je domova bez tople ljudske reči, toliko je dece lišeno roditeljske pažnje i ljubavi. Pune su bolnice stradalnika, onih koji boluju telom ili dušom. Pojave kao što su nasilje, teror, pljačka tuđe imovine, neviđeni nemir koji je danas zavladao u dušama ljudi širom sveta, sklonost kriminalu, ugrožavanje mira i sreće drugih, proizlaze iz duhovno opustelih i moralno raslabljenih duša, i to najčešće kod mladih ljudi koji se gube pre negoli i nađu neki put u životu. Sebičnost i nepoštenje i danas, kao i juče, uništavaju svaki pravi život u zajednici, zajedničko dobro i imovinu. Nepoverenje i gramzivost, nasilje i otimanje tuđeg, ugrožavaju ličnost i njenu sigurnost i dostojanstvo. Za čoveka nema veće tajne i nepoznanice od postojanja zla u svetu. Zlo nastupa spektakularno, ono voli da se eksponira i da napuni sve štampane i elektronske medije porukom: ja sam nepobedivo - život je besmislen jer u njemu ja vladam. Ovakva poruka ukazuje na događaje Velikog petka: zlo ne vlada samo zemljom već je jače i od Boga jer i Njega samog može da otera u grob, poručuje nečastivi, ne shvatajući da Hristos smrću svojom pobeđuje smrt. Od kada postoji, čovek čitavog života žudi za mirom, srećom i uspehom u životu. Mnogobrojniji su oni koji iza sebe ostavljaju više dana sa mukama i nemirima negoli oni sa mnogo dana sreće i spokojstva. Da li je to tako zbog toga što je zlo jače od nas ili zato što ne umemo da živimo? Šta nam nedostaje da bismo i mi bili srećni? Odgovor je hrišćanima poznat: na prvom mestu je da naučimo istinski voleti, a na drugom - da naučimo dovoljno praštati. Život je lep samo kada je prožet ljubavlju, a osmišljen je samo onda kada se sa ljubavlju unosimo u tuđi život, kada smo zajedno sa gladnima i žednima, sa siromašnima i prognanima. U velikoj i sveobuhvatnoj tajni božanske ljubavi, prožete Vaskrsenjem Hristovim, otkriva se i ostvaruje tajna Crkve Hristove, u koju su pozvani svi ljudi i sva stvorenja Božja. Časni krst, koji je ravnoapostolni car Konstantin video na nebu i pod čijim znakom je pre 1.700 godina pobedio, svojom vertikalom i horizontalom ukida sve pregrade među ljudima i stvorenjima i sabira sve čovečanstvo u jednu zajednicu, jedinstveni živi organizam koji je prizvan na večnost i neprolaznost Carstva Božjega. Utvrdimo svoj život u Crkvi na ljubavi i praštanju! Imajmo na umu da će Bog svima biti poslednji sudija i da će on meriti isključivo po merilima dobra, bogoljublja i čovekoljublja. Ove vrednosti je neophodno slediti u našim životima - i to bez izuzetka, bez opravdanja i bez izgovora na lake ili teške životne okolnosti - ukoliko želimo da se svrstamo među decu Božju. Poslednja reč neće biti ljudska već Božja. Ovaj nauk naših svetih predaka nikada ne zaboravite ni vi, deco Svetog Save, koji ste rasejani voljno i nevoljno po svim meridijanima, od Australije i Amerike do Evrope i Azije. Pozivajući vas sve na bogoljublje i čovekoljublje, deco naša duhovna, pozivamo vas i da svagda ostanete uz onoga koji je pobedio sva stradanja i iskušenja, koji je na kraju pobedio smrt kao našeg najvećeg neprijatelja; da, ostajući uz Njega, ostanemo dušom i srcem i uz naš stradalni narod na Kosovu i Metohiji i u svim krajevima zemaljskim gde pravoslavni stradaju zbog svog imena i svoje vere u Hrista, koji je rekao: "Ne bojte se, ja sam pobedio svet!" Smrću i Vaskrsenjem Gospod je pobedio našu smrt i podario ljudima nepobedivu i neuništivu snagu, kojoj ne mogu odoleti nikakve sile ovoga sveta. Ta se snaga ne ispoljava kao zlo - samoreklamom i svetskom bukom. Naprotiv, ona se projavljuje u miru, trpljenju, u prividnim slabostima dece svetlosti. On koji je pobedio svet daruje snagu onima koji su njegovi da i oni pobeđuju mirom i trpljenjem strah u sebi, kao i svoje neverje i maloverje; da pobeđuju sva nasilja koja se vrše nad decom Božjom; da odolevaju nasilju, opet mirom i trpljenjem, sigurni da je Božja sila svevremena, a ljudska privremena, da su sve sile ovoga sveta dolazile i prolazile, dok je Bog ostajao, i svetinja njegova ostajala, uspravno i nepokolebivo. Tako je bilo, tako jeste i tako će biti. Ovu istinu iz tamnice svedoči i arhiepiskop ohridski i mitropolit skopski gospodin Jovan, kome upućujemo reči ljubavi, utehe, ohrabrenja i nade da će Vaskrsli Hristos otvoriti oči i njegovim progoniteljima. Verujući u Vaskrsenje Hristovo, mi verujemo u neprekidno obnavljanje ljudskog dostojanstva. Verujući u Vaskrsenje Hristovo i u opšte vaskrsenje, mi verujemo u mogućnost vaskrsenja ljudskog morala, stida i dobrote! Samo vera u Vaskrsenje može obnoviti veru i vernost nesebičnoj ljubavi. Samo vera u besmrtnost spaljuje svojim plamenom samoživost kao lažno načelo života, otkrivajući da je u samožrtvenoj ljubavi prema Bogu i bližnjem izlaz i spas iz naše tame i svih naših bezizlaza! Braćo i sestre, deco naša duhovna, radujmo se Vaskrslome Gospodu! Radujući se Njemu, mi se radujemo samima sebi jer postajemo večni i besmrtni. Klanjajući se njemu Vaskrslome, mi se klanjamo večnom životu! Pričešćujući se telom i krvlju njegovom, postajemo jedno sa njim i zadobijamo život večni. U Vaskrslome Hristu otkrivamo sve naše pretke. Sve što je dobro u istoriji sveta i u istoriji našega roda nalazi se u njemu i postaje neprolazno i neuništivo. U Vaskrslome Hristu mi smo u zajednici sa našim svetima i oni su sa nama! U Vaskrslome Hristu pravda uvek pobeđuje. Njime i u njemu ona će pobediti i u naše dane. Ako je Vaskrsli Hristos sa nama i mi sa njim, onda - ko će protiv nas? Sa ovim mislima i željama, mi vas pozdravljamo najradosnijim pozdravom: Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse! Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Vaskrsu 2013. godine.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Večernje novosti...