Izvor: Politika, 05.Apr.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspešne ideje i stručni kadrovi
Da bismo zaštitili spomenike na Kosovu, neophodno je preventivno delovati sa tradicionalnim srpskim saveznicima u UN, kaže Igor Janev
Danas kada je nasleđe države na Kosovu ugroženo, Vlada Srbije treba da se posveti analizi međunarodnih dokumenata vezanih za zaštitu kulturnih spomenika u slučajevima međunarodnih sukoba i ratova. Unesko je doneo niz pravnih akata koji mogu biti od koristi pri različitim oblicima ugrožavanja spomenika kulture, uključujući i onih na KiM >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – kaže Igor Janev, naučni savetnik u Institutu za političke studije u Beogradu, autor knjige „Kulturna diplomatija”, u izdanju instituta, dodajući da je sama EU donela kulturnu konvenciju koja uključuje zaštitu kulturnog blaga svake države.
Janev smatra da je neophodno koristiti i druga politička sredstva, posebno uticaj saveznika Srbije u Savetu bezbednosti UN i poziciju Srbije koja sada predsedava Generalnoj skupštini.
– U cilju zaštite spomenika na Kosovu, što je sada nesumnjivo najviši prioritet srpske politike, neophodno je preventivno delovati sa tradicionalnim srpskim saveznicima u UN, budući da strane koje ugrožavaju Srbiju deluju na srpsku populaciju na Kosovu koristeći strategiju iznenađenja – kaže Janev.
Pored akcija u UN, naš sagovornik smatra da je potrebno delovati aktivno i u drugim agencijama u sistemu UN, kao što je Unesko, jer će eventualno akcija kosovskih privremenih organa biti usmerena i na širi krug tela gde bi mogli da koriste glasove onih država koje su priznale jednostrano proglašeni nezavisnost.
– Prioriteti kulturne diplomatije mogu se podeliti na zaštitne, gde spada odbrana i očuvanje kulturnog identiteta, i ofanzivne ciljeve aktivnog nametanja svojih kulturnih obrazaca drugim državama, u sklopu opšte spoljne politike. U drugom slučaju govorimo o kulturnim ciljevima oblikovanim kao tzv. meka komponenta državne sile, koja predstavlja po pravilu ekstenziju „tvrde komponente” državne moći, gde spadaju pre svega vojni i bezbednosni potencijal – kaže Janev.
Istražujući odnos Jugoslavije i SCG prema Unesku, Janev objašnjava da se ova organizacija lako može instrumentalizovati za političke ciljeve u zavisnosti od sastava njenog članstva. Objašnjava da je u početnim godinama rada politika organizacije vođena saglasno dominantnim interesima SAD i njenih saveznika. Kasnije, došlo je do demokratizovanja odnosa, i ona je postala nosilac izvornih vrednosti u multilateralnoj kulturnoj diplomatiji – ističe Igor Janev i objašnjava zašto su SAD izašle iz Uneska:
– SAD i Velika Britanija su izašli osamdesetih godina iz Uneska usled neslaganja sa kulturnim konceptima koje su smatrale stranim za politička „demokratska” ubeđenja Zapada, a posebno sa konceptom kolektivnih ljudskih prava naroda i modelom nekomercijalnog novinarstva, odnosno onim sistemom komunikacija i medija koje su zastupale nesvrstane zemlje i Grupa 77. Ovde SAD nisu videle mogućnost da posredno, barem idejno, utiču na javna glasila zemalja u razvoju, i nisu smatrale da je ovaj koncept, kao i srodni nekomercijalni koncepti u kulturi, saglasan njihovom shvatanju demokratskih principima. Otuda SAD nisu imale interes da finansiraju programe Uneska koje su smatrale prosovjetskim, pa su istupile iz članstva 1984. godine.
Potom je, dalje dodaje, 1986. iz članstva izašla i Velika Britanija, solidarišući se sa SAD, da bi kasnije SAD ponovo postale članica Uneska kada je zbog slabog finansiranja članstvo ove agencije napravilo izvesne ustupke zapadnim državama i preoblikovalo programe na kojima se mogao postići kompromis.
– U svojoj politici prema Unesku, za Srbiju je najbitnije da održava i razvija dobre odnose sa nesvrstanima i zemljama u razvoju, tako da se ključni ciljevi Srbije i njeni interesi u ovoj organizaciji ne dovode u pitanje. A naša kulturna diplomatija zavisiće od uspešnih ideja samih stvaralaca, kao i stručnosti kadrova u ministarstvima kulture i spoljnih poslova, koji treba aktivno da formulišu konkretne kulturne akcije. Dobar primer ovakve saradnje u Jugoslaviji i, potom Srbiji, bila je koordinacija između vladine Komisije za saradnju sa Uneskom i Ministarstva spoljnih poslova, gde su u formulaciji programa saradnje države sa Uneskom učestvovali poznati naučnici i univerzitetski radnici i profesori, kao i mnogobrojni umetnici i stvaraoci – iznosi Igor Janev.
(Sutra: Stereotipi mogu da iznenade publiku)
Mirjana Sretenović
objavljeno: 05.04.2013.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
