Izvor: Danas, 18.Feb.2015, 00:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uporni donator
Austrijski književnik Peter Handke boravio je nekoliko dana na Kosovu i Metohiji, gde je preostalim Srbima u Velikoj Hoči uručio donaciju od 50.000 evra za gradnju bazena za decu u ovoj enklavi. Novac je deo iznosa nagrade "Henrik Ibzen" za pozorišno stvaralaštvo, koju je pisac dobio prošle godine.
Ovo je već drugi put da Handke ne dolazi u Veliku Hoču praznih ruku, budući da je isti iznos dobijen od nagrade "Hajnrih Hajne", nakon što je vratio priznanje grada Diseldorfa >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << zbog učestalih napada zbog bliskih veza sa Slobodanom Miloševićem, koji je sakupila Berlinska inicijativa za alternativnu nagradu, odneo kosovskim Srbima. Slična stvar mogla se dogoditi i krajem septembra u Oslu, kada je zbog brojnih protesta iznerviran laureat "pozorišnog Nobela" istakao da neće uzeti priznanje države Norveške "zato što je primljen i dočekan kao neprijatelj, nazivan fašistom i ubicom". Handke se ipak predomislio, a, kako kaže, i ostatak od 300.000 evra doniraće u dobrotvorne svrhe.
Istovremeno sa njegovom posetom stigla je i vest da je Gradsko veće Beograda predložilo slavnog pisca za počasnog građanina srpske prestonice "zbog njegove solidarnosti sa građanima Beograda i Srbije pokazane u teškim trenucima za naš grad i zemlju". Veza Handkea i Srbije, zbog koje ga jedni hvale, a drugi kude, datira još od '90-ih. Bio je tu za vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije, pa za vreme bombardovanja Srbije, Miloševića je posećivao u Hagu, a zatim održao i govor na njegovoj sahrani.
Rođen je 6. decembra 1942. u Austriji. Svoju spisateljsku karijeru otpočeo je šezdesetih, u početku u istom književnom krugu kome je pripadala i austrijska nobelovka Elfride Jelinek, a pažnju na sebe skrenuo je pozorišnim komadom "Psovanje publike". Objavio je više od 30 knjiga, kao i niz dramskih tekstova i scenarija, a čuvena je i njegova saradnja sa Vimom Vendersom, najpoznatija po scenariju za "Nebo nad Berlinom". Režirao je film "Levoruka žena", koji se našao u konkurenciji Kanskog festivala.
Bihnerovu nagradu vratio je iz protesta zbog bombardovanja SR Jugoslavije, a u Srbiji je dobio brojna priznanja, dok je prošle godine postao inostrani član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske. O Balkanu i raspadu Jugoslavije napisao je brojne knjige, poput "Moravske noći" i "Kukavice kod Velike Hoče", a zbog čestih poseta Srbiji naučio je ćirilicu, ali i "upoznao" Vladislava Petkovića Disa, čiju je pesmu "Možda spava" preveo na nemački. Iz dve veze ima dve kćeri.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
