Izvor: Magyar Szó, 24.Maj.2015, 19:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umesto hiljadu u Bačko Petrovo Selo se doselilo samo sto Roma
Iako mnogi govore da se u Bačko Petrovo Selo doselilo hiljadu novih žitelja, juče se ispostavilo, a potpuno pouzdanih podataka za sada nema, da se broj doseljenih kosovskih Roma može proceniti na svega stotinak. Državni sekretar Ministarstva za rad i socijalna pitanja, Laslo Čikoš, je posetio selo na poziv lokalnog odbora Saveza vojvođanskih Mađara.
Laslo Čikoš je prvo vodio razgovore u mesnoj zajednici sa zamenicom gradonačelnika Bečeja, Eržebet Kinkom, pa sa potpredsednicom >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << skupštine opštine, Editom Silađi, sa sekretarom mesne zajednice, Magdolnom Pece, sa direktoron bečejskog Gerontološkog centra, Đerđem Ricem, i sa saradnicom bečejskog centra za socijalni rad, Anom Kemenj.
Đerđ Ric je izjavio da se zbog doseljenja Roma u selu pojavila, psihološki gledano, složena situacija jer lokalno stanovništvo zbog Roma-starosedeoca, i zbog velikog broja počinjenih krivičnih dela sa njihove strane, na došljake gleda sa velikim nepoverenjem. Eržebet Kinka je izjavila da su prema njenim saznanjima kosovski Romi stigli u selo organizovano, uz pomoć jedne agencije koja posreduje na molbu Evropske Unije. U Bačkom Petrovom Selu živi 6.350 stanovnika od kojih je njih oko 1.900 romske nacionalnosti. Prema informacijama dobijenim od Ane Kemenj, u selo se u poslednje dve godine doselilo najviše 15 porodica iz Beograda, mahom sa više dece, a u Bačkom Gradištu se nastanilo oko 7 ili 8 porodica kosovskih Roma.
Državni sekretar je sa svojom pratnjom posetio više kosovskih porodica gde je razgovarao sa članovima domaćinstva.
- Deo ovih ljudi je nakon bombardovanja 1999. godine, u smislu Kumanovskog sporazuma, otišao sa Kosova prilikom povlačenja srpske vojske i policije, i većinom su se nastanili u Nišu, Beogradu, Novom Sadu i Subotici. Ljudi koji su stigli u Bačko Petrovo Selo su došli iz Beograda, ali su u međuvremenu sa srpskim pasošem bili u nekoj od zapadnoevropskih zemalja iz kojih su ih nakon nekoliko meseci boravka vratili na surčinski aerodrom. Od svoje ušteđevine i uz zapadnu pomoć ovde su kupili kuće. Ova romska populacija je drugačija od Roma-starosedelaca: pravoslavne su ili muslimanske veroispovesti, neguju tesne porodične veze, ne čine krivična dela, održavaju svoje bašte i kuće – izjavio je državni sekretar nakon posete.
Laslo Čikoš je posetio i Osnovnu Školu „Šamu Mihalj“ gde je sa direktorom Ferencom Beretkom razgovarao o mogućoj integraciji dece iz doseljenih porodica. Tu se čulo da sa doseljenom romskom decom nema problema, da je njihovo ponašanje zadovoljavajuće, i da se mnogo lakše adaptiraju nego deca Roma-starosedeoca, najveću teškoću jedino predstavlja to što ne znaju jezik. Direktor je rekao da je ove godine učinjen veliki korak na planu upisa romske dece u školu: petinu učenika čine deca romske nacionalnosti, od kojih je njih 33 stiglo iz Bujanovca, Preševa ili Beograda. Pošto se ova deca upisuju u srpska odeljenja, u nekim razredima oni čine čak polovinu ukupnog broja učenika, a teško se sporazumevaju na srpskom. Tokom posete državni sekretar je obećao da će državne institucije u budućnosti voditi računa o tome da prilikom centralno-rukovođenim naseljavanjima odredišta ne budu samo naselja sa većinskim mađarskim življem u Vojvodini, jer se jeftinije kuće mogu kupiti i u drugim mestima Srbije. Laslo Čikoš je dodao da je za rešavanje problema potreban bolji i sistematičniji rad od strane lokalne samouprave i nadležnih institucija jer se sa mrtve tačke stvari ne mogu pokrenuti bez tačnih podataka, redovne kontrole, odgovarajućih stručnjaka i efikasnih akcija.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
