Izvor: Politika, 21.Dec.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U sivoj zoni 40 odsto trgovine između Srbije i Kosova
Kosovski pasoš uzelo 1.700, a kosovsku ličnu kartu 21.763 Srba
Nagli rast trgovine, posebno izvoza Srbije na teritoriju carinskog područja Kosova, počinje posle potpisivanja Cefta sporazuma 2006. godine. U prošloj godini je dostigao nivo od gotovo 300 miliona evra, što je predstavljalo gotovo četiri odsto od ukupnog izvoza Srbije u 2010. godini, pokazalo je istraživanje Centra za regionalizam.
Ukrštanjem podataka o trgovini između Kosova i ostatka Srbije, dobijenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od Privredne komore Srbije i Uprave carina i od Statističkog zavoda Kosova, međutim, pokazalo se da postoji neslaganje od 30 do gotovo 40 odsto u vezi sa istim prometom.
Takva razlika dovodi se u vezu, pored ostalog, s tim da znatan deo prometa između dve teritorije nije registrovan ni na jednoj strani, pošto je reč o tokovima nelegalne trgovine. Prema proceni istraživača, promet u „sivoj zoni” iznosi čak oko 40 odsto. Ova procena je urađena na osnovu terenskog istraživanja, metodom upitnika, a u njemu je učestvovalo oko 100 poslovnih ljudi iz Sandžaka. U sivoj zoni se najčešće trguje automobilima, naftom i naftnim derivatima i prehrambenim proizvodima stranog porekla.
Reč je o preliminarnim rezultatima istraživanja koji su juče predstavljeni u beogradskom Medija centru. Saradnici Centra za regionalizam iz Beograda, Novog Pazara i sa Kosova počeli su istraživanje u julu ove godine analizirajući slobodu kretanja ljudi i robe između Kosova i Srbije u kontekstu regionalne saradnje, sa ciljem davanja preporuka vladama u Beogradu i Prištini, kao i EU kao posredniku u aktuelnim pregovorima.
Prednost ovog projekta, prema rečima direktora Centra Aleksandra Popova, jeste u tome što nijedna strana u pregovorima Beograda i Prištine, pa ni EU kao posrednik, ne raspolaže ukrštenim podacima jer između nadležnih organa Srbije i Kosova ne postoji saradnja koja bi mogla dovesti do takvih rezultata kakve će dati ovaj ekspertski rad.
Autori projekta su juče, između ostalog, naveli da Kosovo za Srbiju predstavlja deveto tržište po značaju za plasman proizvoda. A glavni trgovinski partneri Kosova su balkanske zemlje – izvoz u Albaniju iznosi 10,4 odsto, Makedoniju 8,9 odsto, a u Tursku 3,2 odsto u poređenju sa ukupnim izvozom u 2010. godini, a glavni uvoznici na Kosovo od balkanskih zemalja su Makedonija sa 14,8 odsto, Srbija sa 12,1 i Turska sa sedam odsto ukupnog uvoza.
U delu projekta koji se tiče kretanja ljudi, navedeno je, pored ostalog, da je od 18. jula 2008. godine do danas vlada Kosova izdala ukupno 889.158 kosovskih pasoša. Od ovog broja oko 1.700 je izdato kosovskim Srbima, a još 21.763 stanovnika Kosova srpske nacionalnosti ima kosovsku ličnu kartu. U opticaju je još i 63.208 važećih Unmikovih ličnih karata.
Prema informacijama iz kosovskog odeljenja za registraciju vozila, od 1. novembra do 2. decembra ove godine „otprilike 1.689 kosovskih Srba registrovalo je vozila” (1.335 sa RKS tablicama, a 354 je tražilo KS tablice). Ovi brojevi mogu ukazivati na to da su kosovskim Srbima vozila više potrebna za kretanje po Kosovu nego da putuju za centralnu Srbiju.
B. B.
objavljeno: 22.12.2011.
.jpg)
