Izvor: Deutsche Welle, 10.Avg.2017, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji se vodi klasna borba
Nemački mediji su između ostalog pisali i o Srbiji i Kosovu – jedan magazin se bavi talasom štrajkova u Srbiji, a radio Dojčlandfunk je objavio na svom internet-portalu analizu zdravstvenog sistema Kosova.
„Protesti, štrajkovi, blokade i zauzimanje prostorija i hala – srpski radnici se bore protiv svog lošeg položaja“ – to je tema o kojoj piše magazin Perspektive onlajn: „Godina 2017. je u Srbiji pre svega bila godina štrajkova i protesta. U aprilu su >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << održane najveće demonstracije otkako je počeo novi milenijum. Posle izbora neoliberalnog i nacionalistički nastrojenog Aleksandra Vučića za predsednika, danima su hiljade ljudi bile na ulicama. Protesti su počeli spontano u Beogradu i za najkraće vreme su zahvatili 18 drugih gradova [...] Veliki deo demonstranata su činili gradska mladež i studenti, ali su u protestima učestvovali i policajci i vojnici. Nacionalisti i fašisti su povremeno pokušavali da predvode proteste, ali u tome bi ih na kraju sprečavao ostatak demonstranata koji nisu dozvolili da ih neko politički instrumentalizuje.“
Dogovor je, tvrdi premijerka Brnabić, odličan, ali ne može da otkrije kakav je. U Fijatu neće da kažu. Radnici ne znaju šta je u njihovo ime dogovoreno, sindikalci beže od medija. Šta uopšte znamo o famoznom „dogovoru“? (26.07.2017)
Zvanično su strani investitori dobili 860 miliona evra subvencija – samo u poslednje dve godine. Nema analize šta je to donelo Srbiji. Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da deblji kraj izvlače radnici. (22.07.2017)
Srbiju obuzima talas štrajkova iz kojih često proizađu sitni kompromisi, ali makar radnički problemi postanu vidljivi. Reporterka DW obišla je radnike u Smederevskoj Palanci, Kragujevcu i Valjevu i čula njihove priče. (19.07.2017)
„Srpski radnici u industriji su isto tako ove godine više puta štrajkovali – najveću pažnju je izazvao štrajk Fijatovih radnika. Još u februaru je polovina radnika jednog proizvođača delova obustavila rad i tražila veće plate. Posle pet dana štrajka, radnici su uspeli sa svojim zahtevima. U junu je počelo da štrajkuje 2.000 radnika pogona Fijat-Krajsler [...] Rukovodstvo je odbilo da pregovara sa štrajkačima a štrajk je posle dve nedelje prekinut pod pritiskom sindikata. Fijat-Krajsler odigrao je na već proverenu kartu konkurentskih lokacija zapretivši da će, ako se štrajk nastavi, premestiti proizvodnju u inostranstvo. A vlada, koja ima vlasništvo nad 33 odsto fabrike, poslužila se nacionalističkom propagandom, apelujući na radnike da vode računa o dobrobiti Srbije. Lično predsednica vlade je obišla mesto otpora i optužila radnike da nanose štetu čitavoj srpskoj privredi...“
Posle informacija o štrajkovima u Gorenju i Goši, u tekstu se zaključuje: „Upada u oči da se štrajkuje u stranim koncernima koji su se zbog malih plata i malog poreza kao i zbog manjkavih prava radnika odlučili za proizvodnju u Srbiji. Primer Goše pokazuje i koliko je očajna situacija radnika koji su zbog toga praktično poveli klasnu borbu. Iz tog razloga može da se pretpostavi da će u Srbiji i drugim balkanskim zemljama klasne borbe da uzmu maha“, piše Perspektive onlajn.
Haos u kosovskom zdravstvu
Radio Dojčlandfunk se bavi „katastrofalnom situacijom u kosovskom zdravstvu“. Polazeći od nekolikih konkretnih primera, autorka teksta Andrea Ber citira predsednika Sindikata unije zdravstva u Prištini: „Naš zdravstveni sistem se sastoji iz tri dela, što je stvorilo veliki haos. Staranje o bolesnima se slabo finansira, a i regulisano je različitim zakonima“. „Prvi deo“, objašnjava dalje autorka, „čini oko 30 centara za porodicu i zdravlje u zemlji. No, tu su dijagnoze i terapije samo ograničeno mogući, jer nedostaju novac, uređaji i stručnjaci. Drugi deo čine regionalne bolnice. Tu postoje laboratorije i rentgeni, ali i njima nedostaje novac. A tu je i treći deo: državna univerzitetska klinika u glavnom gradu Prištini, sa čitavih 2500 kreveta“.
„Ta tri državna sistema su više nego nedovoljno finansirana i samim tim i podložna korupciji. Nema ni zdravstvenog osiguranja, kaže sindikalac Bljerim Sila, i dodaje da nema ni političke volje da se sprovedu reforme. Posledice za bolesne ljude su – strašne. Pacijenti ne znaju – baš kao ni mi iz sindikata – kuda bolesni ljudi da idu, i tako se oni potucaiju od klinike do klinike, i na kraju ne dobiju pomoć koja im je potrebna. Zato Kosovari koji imaju novca plaćaju privatan tretman, ili odlaze u susednu Makedoniju. Prema podacima Svetske banke, kosovski pacijenti plaćaju i do sto miliona evra godišnje za tretman u inostranstvu“, piše Dojčlandfunk.
Priredio Saša Bojić
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
