Izvor: RTS, 08.Mar.2012, 17:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Jugoslaviji bi bilo bolje?
Da je Jugoslavija opstala, život bi bio bolji, rezultati su istraživanja sprovedenog na teritoriji bivše SFRJ. Protiv takvog stava samo ispitanici iz Hrvatske i sa Kosova. Za raspad Jugoslavije krive vođe, narodi, međunarodna zajednica, pokazuje istraživanje.
Većina građana na prostoru bivše Jugoslavije, izuzev u Hrvatskoj i na Kosovu, uverena je da bi im život bio bolji da je u istom obliku i sa istim uređenjem ostala nekadašnja SFR Jugoslavija.
To je jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << od ključnih rezultata istraživanja "20 godina posle 1991 - priča dve generacije" koje je predstavljeno u Berlinu i koje je na incijativu Evropskog fonda za Balkan u državama Zapadnog Balkana sproveo "Ipsos stratedžik marketing".
Cilj istraživanja je bio da se uporede stavovi o sadašnjem, ali i budućem i ranijem životu među građanima država bivše SFRJ koji su rođeni 1991. i 1971. godine.
Tako u Republici Srpskoj čak 81 odsto ljudi veruje da bi im život bio bolji da je opstala nekadašnja država Jugoslavija, to isto smatra i 69 odsto građana Srbije, 65 odsto u Crnoj Gori, 62 odsto u Makedoniji i 58 odsto u Federaciji Bosne i Hercegovine.
U to da bi im život bio bolji da je nastavila da postoji SFRJ veruje samo 25 odsto građana Kosova i 30 odsto ljudi u Hrvatskoj, gde 24 odsto građana smatra da bi im život u tom slučaju bio isti i 33 da bi bio gori.
Među građanima Kosova je 56 odsto onih koji veruju da bi im opstanak Jugoslavije život učinio gorim.
Ko je odgovoran za ratove?
Istraživanje "je predstavljeno u Fondaciji "Robert Boš" u Berlinu, koja spada u organizacije koje finansijski pomažu rad Evropskog fonda za Balkan.
Istraživanje, koje će biti narednih dana objavljeno i na prostoru bivše Jugoslavije, pokazuje da u Hrvatskoj većina građana za izbijanje ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji odgovornim smatra političke vođe, na Kosovu sam narod, dok u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori odgovornost za događaje s početka devedestih godina pripisuju - međunarodnoj zajednici.
Kada je reč o odgovornosti pojedinih političkih vođa, izuzev u Srbiji, svuda se najodgovornijim za ratove smatra nekadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević. U to je na Kosovu uvereno 92, u Makedoniji 65 i u Hrvatskoj 64 odsto građana.
Znatno manje odgovornim smatra se nekadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman, kao i načelno političke vođe tog vremena, a samo u Srbiji i Republici Srpskoj se odgovornost za rat (10 i 32 odsto) pripisuje i bosanskom predsedniku Aliji Izetbegoviću.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
