Izvor: Vesti-online.com, 29.Maj.2013, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužni zbore i veseli skupe
Uaaa, izdao si Kosovo, uaaa, hoćemo kralja, uaaa... Ovako su na Oplencu, uz prateće zvižduke i pesme (na primer, "Drma mi se, drma mi se, šubara i cveće, ubićemo, zaklaćemo, ko sa nama neće"), poštovaoci Krune pozdravili predsednika i premijera Srbije, ne želeći da čuju ono što su ovi naumili da im kažu na kolektivnoj sahrani poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra Drugog i još troje Karađorđevića, davno preminulih u >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << emigraciji.
"Smirite se, pred crkvom smo", odgovorio je monarhistima predsednik Republike i tim podsećanjem na mesto i istorijski trenutak malo ućutkao tužni zbor i postideo nasmejanu i veselu rodbinu, koja nije krila svoje oduševljenje ceremonijom.
Koju je organizovala i platila država Srbija!
Jer Karađorđevići, kojima su u Srbiji odavno vraćena građanska prava i deo imovine, nisu mogli da se "smetnu" i sami snose troškove sahrane svojih najrođenijih. U dugovima su do guše, zlatne poluge se istopile, nemaju ni za struju potrošenu u dedinjskim odajama, a kamoli za transport kovčega pripadnika kraljevske loze iz Amerike i Engleske, za avionske karte i smeštaj njihovih naslednika, međusobno zavađenih prinčeva i princeza i prateće im familije i prevodilaca za srpski jezik.
Bez obzira na to da li ih zaslužuju ili ne, zvižduci kojima su na Oplencu dočekani i ispraćeni aktuelni premijer i predsednik Srbije, (hrani monarhiju da te ujede, primetili bi zlobnici), najbolje ilustruju srpsku svakodnevicu, sve naše zablude, naše beznađe i našu dezorijentisanost. Zatočenici tog beznađa i zabluda su i mnogi od onih nekoliko hiljada drugova i drugarica, bivših i sadašnjih komunista, nezaposlenih i penzionera koji su došli iz svih republika pokojne SFRJ da bi, baš na dan kada su zemne ostatke Karađorđevića ispraćali iz Saborne crkve u Beogradu proslavili praznik bivše države - Dan mladosti i 121. rođendan Josipa Broza.
Na platou ispred nekadašnjeg Muzeja 25. maj "dočekala" ih je velika slika Tita. I njegov unuk, aktuelni šef Komunističke partije Joško Broz:
- Neophodno je da Titove ideje koje su se pokazale kao efikasne primenimo u današnji sistem. To je jedini način da ljudima povratimo dostojanstven život - poručio je Joško okupljenim jugonostalgičarima. Onima koji još uvek ne vide sve blagodeti življenja u državama nastalim na razvalinama SFRJ, onima koji imaju svoje nacionalne zastave, svoje grbove, svoje carinike, svoje himne... A opet radije pevaju "Hej Sloveni".
Možda je najbolji komentar oplenačkog i beogradskog in memoriama bivšim srpskim i jugoslovenskim vođama dao jedan prestonički profesor u penziji: "Za dvadest godina, ako poživimo, i o ovom vremenu ćemo pričati kao o srećnom i prosperitetnom. To se zove romantizam."
A Srbiji je dosta romantizma. Ne trebaju joj ni kralj ni kraljica, ni Tito ni Jovanka, treba joj budućnost. A nje neće biti ako se Srbija ne uspravi. A da bi se uspravila, potrebno joj je jedinstvo. A da bi se izdigla iznad svih svojih podela, pa i onih starih - na komuniste i monarhiste, na partizane i četnike, na Kadinjaču i Ravnu goru, potrebni su joj pametni, jaki, odvažni i oštroumni ljudi. Oni i onakvi koji, kako je to još 1925. godine primetio Ljubomir Micić, neće misliti da je Evropa samo u cilindru a Balkan samo u opanku. Oni i onakvi kojima neće smetati Kruna, ali ni antifašisti, bez obzira na to da li su se zaklinjali Kralju ili Titu. Ima li Srbija takvih ljudi?
Nastavak na Vesti-online.com...
