Izvor: Politika, 06.Feb.2015, 09:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužba Prištine protiv Srbije je pravno nemoguća
Kosovska vlada nastoji da pred razgovore u Briselu kapitalizuje pritisak koji je tamošnja opozicija proizvela rušilačkim demonstracijama na ulicama
Najave o namerama Prištine da tuži Srbiju za genocid i traži ratnu odštetu, koje uoči zakazanih razgovora u ponedeljak u Briselu svakodnevno stižu od tamošnjih političara, samo su politički pritisak.
Nema sumnje da to zna i zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova Petrit Selimi, koji je juče rekao da će pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << genocida i ratne štete protiv Srbije biti otvoreno u dogledno vreme.
Ipak, posle duge pauze u razgovorima i tvrdog stava Beograda povodom statusa kombinata „Trepča”, o čemu kosovski Albanci ne bi voleli da raspravljaju u Briselu, Priština nastoji da politički kapitalizuje pritisak koji je tamošnja opozicija proizvela rušilačkim demonstracijama na ulicama. Uostalom, od dva zahteva koja je opozicija ispostavila kosovskom premijeru Isi Mustafi, posle Jablanovićeve smene ostalo je još da „Trepča” bude upisana kao javno preduzeće, čime bi uspostavio princip za sve slične imovinske sporove između Beograda i Prištine.
Sada je iz kosovske vlade stigla konstatacija da su međunarodni pravni eksperti potvrdili da „Kosovo ima najveće šanse da dokaže krivicu srpske države za zločine počinjene na teritoriji pod njenom potpunom i nasilnom kontrolom”. Selimi je Beti rekao da Kosovo ima više jasnih pravnih puteva da traži odštetu od Srbije u velikom broju slučajeva, „uključujući argumentovane tvrdnje za genocid počinjen od strane državnih struktura Srbije na teritoriji Kosova”.
Advokat Goran Petronijević, koji je u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju zastupao generala Veselina Šljivančanina i pravni je savetnik bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića, podseća da Međunarodni sud pravde u Hagu (MSP) ima nadležnost za rešavanje sporova samo između država.
„Jako mi je žao, ali je očigledno da gospodin Selimi nije pravnik, jer da jeste, on bi znao elementarnu stvar – da i tužilac i tuženi pred MSP moraju imati status države. Kosovo nema status države iako ga je priznao određeni broj država, ali je daleko od toga da bude međunarodno priznato kao država”, podsetio je Petronijević za „Politiku”.
Pozivajući se na najsvežije odluke ovog suda u slučaju tužbi za genocid i ratne zločine protiv Srbije i Hrvatske, Petronijević je ukazao da mora da postoji činjenično stanje koje je kvalifikovano kao genocid. Ni u slučaju Hrvatske ni u slučaju Srbije takvih krivičnopravnih niti bilo kakvih drugih sudskih odluka nije bilo, te su obe žalbe odbijene. On podseća da se o onome što se dešavalo na Kosovu i te kako raspravljalo pred Haškim tribunalom i da su bili vođeni postupci protiv pripadnika srpskih organa – vojske, policije i političkog vrha – što je činjeno i pred Specijalnim sudom i u Beogradu, i da nema ni jedne odluke, pa ni optužnice, čak ni sumnje na krivično delo genocida. „U svakom od tih slučajeva radi se o krivičnom delu ratnog zločina”, istakao je Petronijević.
Predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun smatra da Priština ovakvim najavama zapravo želi da zamaskira prava pitanja o kojima treba da se razgovara, a jedno od takvih pitanja za Beograd jeste pitanje imovine. „Znajući da je razgovor o toj temi za njih veoma težak, jer se mora razgovarati o javnim preduzećima, imovini proteranih Srba, imovini SPC, Priština sada gomilom neracionalnih zahteva želi da izvrši pritisak i na EU, kao pokrovitelja razgovora, i na Beograd – da popusti u toj ključnoj oblasti”, rekao je Drecun.
Na pitanje da li on ima informacije da iza takvih zahteva stoji i podrška dela međunarodnih predstavnika, Drecun je odgovorio da je moguće da Priština ima podršku nekoga iz međunarodne zajednice, ali da generalno nema podršku EU. „Čak nemaju ni podršku Vašingtona, zato što im nije interes da se proces normalizacije odnosa usporava, već da napreduje. A potpuno je jasno da, ako bi stavili na dnevni red ova pitanja, proces normalizacije odnosa ne bi imao perspektivu”, tvrdi Drecun.
S obzirom na preovlađujući stav u Prištini da je Beograd imao mnogo više koristi od briselskih razgovora od Prištine (Srbija je otpočela pregovore sa EU, a Kosovo nije dobilo viznu liberalizaciju), ima onih koji veruju da je pravi momenat da Srbija malo zastane na tom putu. Na pitanje da li računica Prištine počiva na činjenici da bi Srbiju politički više koštao zastoj u dijalogu sa Prištinom, Drecun kaže da bi se mogle spojiti te dve stvari, pa iz toga izvući zaključak.
„Očigledno je da osim Prištini, možda nekome i u međunarodnoj zajednici ne odgovora da Srbija uskoro otvori poglavlje 35, u kome se ocenjuje njen napredak u normalizaciji odnosa sa Prištinom”, zaključio je Drecun.
----------------------------------------------------------------
Petronijević: Najveće stradanje civila je izazvao NATO
Advokat Goran Petronijević navodi da, ukoliko bi Kosovo eventualno imalo nameru da protiv Srbije pokrene pitanje ratnih zločina koji bi mogli da „prerastu” u genocid, došlo bi se do toga da je najdrastičnije oblike stradanja civila na Kosovu izazvao NATO. „I tu bi se Kosovo opet suočilo sa osnovnim problemom – da nema aktivnu legitimaciju, da nije država i da ne može da se obrati tom sudu. Osim toga, ne bi ni mogao da tuži NATO kao vojnu organizaciju, nego bi tužba morala da bude usmerena prema konkretnoj državi članici NATO-a”, zaključio je Petronijević.
Biljana Mitrinović
objavljeno: 06.02.2015.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
