Izvor: Politika, 08.Jun.2015, 08:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tračak nade za povratnicu
Kata Grujić jedina je Srpkinja u metohijskom selu Donji Petrić kod Kline i nada se da je prošlo ludilo u glavama ljudi
Donji Petrić – Stamena, visoka, otresita Kata Grujić (74) jedina je Srpkinja povratnica u selu Donji Petrić, u opštini Klina na Kosovu i Metohiji. Raseljeni Srbi kažu da u ovom selu nije uspeo organizovan proces povratka, pokušan 2010. godine. Zato Kata danas živi sama, ali joj komšije pomažu.
Pre pet godina u ovom selu izgrađeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je sedam tipskih kuća za povratnike, koje su odmah po izgradnji nepoznati počinioci delom razrušili. Jednu su i zapalili, da bi se tako zaustavio povratak raseljenih Srba u ovo selo. Grujićeva je selo napustila juna 1999, a vratila se sa suprugom 11 godina kasnije, kada je Danski savez za izbeglice počeo izgradnju njihove nove tipske kuće. Od tada više nije napuštala selo. Suprug joj je preminuo februara ove godine.
Katu na sreću niko ne uznemirava, a komšije Albanci i Romi dođu i da pomognu kad šta zatreba. Popije i kafu sa komšinicom, posećuju se.
„Živim od poljoprivrede. Imam šest hektara zemlje, a od toga je četiri obradivo, dok su dva pod šumom. Zasejem pšenicu, kukuruz, pasulj. Tu je i bašta s povrćem. Plaćam komšijama Albancima gorivo da mi obrade zemlju za setvu i žetvu”, priča nam Grujićeva.
Zadovoljna je što je ove godine raspodela semena koje povratnici dobijaju od Republike Srbije obavljena ispravno.
„Državni službenik je pravilno postupio. Fotografisao je njive, pa onaj koji je obradio zemlju, taj je dobio subvencije. Tako i treba, jer su neki lovili u mutnom. Sad im smeta to što službenik radi svoj posao propisno. Ali, za sve ove godine otkako sam se vratila, nemam gde da prodam ono što proizvedem”, ne predaje se Kata ni u poznim godinama, žaleći se kako pšenicu po niskoj ceni predaju kosovskim prerađivačima.
Zaobiđeni su i kada je reč o Unmikovom autobusu koji vozi za Mitrovicu. Ide u Vidalje i Drsnik, sela u kojima žive Srbi povratnici, a Petrić, Drenovac, Dugonjive i Dolac, gde takođe ima Srba poput Kate, nisu obuhvaćeni ovim prevozom. Samim tim, njima je onemogućeno da svoje proizvode plasiraju u severnoj Mitrovici, kao što rade ostali Srbi. Grujićeva smatra da su tako povratnici u tim metohijskim selima postali građani trećeg reda.
„Moj je život poprilično mučenički. Stogodišnja šuma porodice Grujić je posečena. Idem peške i skupljam granje, pa ga na leđima vučem kući da bih mogla da založim šporet i da se zimi ogrejem. Od Kosova sam dobila samo jedan multikultivator kojim obrađujem okućnicu. Od srpske vlade dobijam seme i đubrivo, ali to nije redovno. Druge Srbe povratnike naša država pomaže na razne načine, ali se ja osećam diskriminisano. Dolazila je ranije komisija Vlade Srbije, neki koordinatori, i rekli su da smo suprug i ja suviše stari. Prekinula sam svaki dalji razgovor sa njima”, priseća se Grujićeva.
Katu je ovih dana obišao i sin Dejan (1969), koji je prvi put posle 1999. posetio rodni Donji Petrić.
„Evo me ovde posle 16 godina. Ranije nisam dolazio, jer samo imanje ne budi u meni želju za povratkom, već susret sa rođacima i dragim ljudima. Znao sam da ovde neću zateći svog brata, jer su njega oteli i ubili Albanci. Neću videti ni strica, koji je takođe otet i ubijen. Neću više videti ni mnoge druge koje sam poznavao. Ali, otac je u međuvremenu umro i majka je ostala sama, pa osećam obavezu da joj se više posvetim”, otkriva mučne detalje njihove životne priče Dejan Grujić.
Tračak svetla u tunelu su mu ipak dale komšije pre dva dana, kada se vratio u selo. Desetak njih, Albanaca i Roma, došli su da ga obiđu i požele dobrodošlicu. Kažu, hoće da im pomognu.
„To je pravi čin dobre volje. Nadam se da se sada konačno udaljavamo od onog stanja usijanih glava i ludila. Mislim da ovde u Donjem Petriču, koliko god situacija izgledala loše, ljudi koji žive u majčinom susedstvu ne žele svađe. Postoje i izuzeci, a to su neki koji probleme prave i samim Albancima, a ne samo mojoj majci”, objašnjava nam Dejan.
Kata dodaje da Srbija mora da pomogne, ali nije sigurna šta bi poručila raseljenima – svako treba sam da odluči kako će postupiti. U Donjem Petriću je pre rata živelo 60 srpskih porodica, sa oko 250 članova, među kojima i četrdesetoro đaka. Donji Petrić su nepoznati počinioci razrušili 1999, kada su minirali i Crkvu Svete trojice.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
