Izvor: B92, 06.Feb.2019, 10:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Termin koji je uslov normalizacije je zaboravljen"
Srpski i albanski analitičari na Kosovu su se složili da između Beograda i Prištine ne može doći do drugog sporazuma, pošto ni prvi nije implementiran.
Oni su takođe poručili i da je podela loše rešenje za Srbe južno od Ibra, prenosi radiokim.net.
Učesnici debate u Medija centru u Čaglavici su podsetili na prvi sporazum, koji je potpisan 2013. godine, na ono što je na osnovu njega sprovedeno, odnosno šta nije.
Miodrag Milićević iz NVO “Aktiv“ >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kaže da je sporazum iz 2013. godine viđen kao dobar instrument i uvod ka ublažavanju tenzija između Srba i Albanaca, odnosno Beograda i Prištine. Međutim, ključne stvari koje nisu sprovedene, ili su samo delimično sprovedene, dovele su do aktuelne situacije.
“Prva stvar koja je morala biti sprovedena iz Briselskog sporazuma, a oko čega su se saglasile obe strane, bila je formiranje Zajednice srpskih opština. To je ono što nije sprovedeno, a moje osnovno pitanje za ključne političke aktere u Prištini i Beogradu je bilo: “Zbog čega taj sporazum kao takav nije sproveden, jer je to bila osnova i okosnica u daljim pregovorima između Beograda i Prištine“. Druga stvar, koja jeste za duboku kritiku, je bio dogovor o telekomunikacijama koji je samo delimično sproveden“, kazao je Milićević.
Politički analitičar i univerzitetski profesor iz Prištine Beljuj Bećaj tvrdi da se razlog zašto se drugi sporazum ne može realizovati vidi iz dve izjave srpskog predsednika koje, kako kaže, čine sporazum nemogućim.
“On (Vučić) kaže da nijedan sporazum ne može biti održiv ako nema podršku naroda. Pre dve ili tri nedelje je rekao da je napokon vreme da se okrenemo čoveku. Prisetite se samo kakav je pritisak bio prvobitno, pre otvaranja pandorine kutije, a naziva se korekcijom granica, kakvo je insistiranje bilo da se postigne jedan sporazum. Od trenutka otvaranja pitanja koje se naziva “korekcija granica“, manje-više svi postignuti sporazumi su bili na marginama“, kazao je Bećaj.
Novinar Živojin Rakočević smatra da normalizacije odnosa nema zbog odsustva demokratije.
“Nema demokratskih odnosa na terenu i nema uspostavljanja dubljih kontakata između enklava, odnosno geto zajednica i većinskih albanskih sredina u kojima više ne žive Srbi. Uslov normalizacije bio je ključni termin, on je zaboravljen i nema ga već odavno u javnom životu, a on se zove `povratak`. Dakle, nije došlo do povratka Srba, nije došlo do normalizacije odnosa. Što se tiče albanskog političkog života, liberalno-demokratske opcije su gubile bitku za bitkom. Danas smo došli u situaciju da možemo reći da je bilo više demokratskog potencijala 1999. i 2000. godine nego što ga ima danas“, kazao je Rakočević
Ramuš Tahiri, analitičar iz Prištine i nekadašnji savetnik predsednice Kosova Atifete Jahjage, smatra da je dijalog sa tehničkog prešao na politički nivo, pa sagovornici “teže nekom sveobuhvatnom sporazumu između Kosova i Srbije“.
“Sporazum, da bi bio valjan, treba da čuva ustavnost jedne i druge zemlje, da u skupštini prođe dvotrećinskom većinom, kao što se ratifikuju međudržavni sporazmi, ili da prođe refrendum, to svaka zemlja određuje sama“, kazao je Tahiri.
“Podela je najgore moguće rešenje“
Panelisti su se složili da će u slučaju razgraničenja, Srbi južno od Ibra biti u nezavidnom položaju.
“Zbog hiljadu ili dve hiljade kvadratnih metara sa severa, mislim da bi bilo pogubno žrtvovati 50 ili 60 hiljada Srba koji žive na jugu“, kazao je Beljuj Bećaj.
Miodrag Milićević smatra da će u slučaju razgraničenja, Srbi južno od Ibra izgubiti sva prava na Kosovu.
“Već je najavljeno da bi Srbi u tom slučaju, misleći na Srbe koji ostanu da žive južnije od reke Ibar, izgubiti sva institucionalna prava koja su im sada garantovana Ustavom. Pričam o garantovanim mestima u parlamentu, pričamo o srpskom jeziku kao drugom zvaničnom jeziku na Kosovu, pričamo o procesu povratka. Pričamo o tome da briselski sporazum više ne važi i da, kao takav, uključujući sve njegove elemente, dakle, sve postignute sporazume, više nećemo primenjivati već ćemo postaviti neku novu platformu na osnovu koje će se graditi neka nova kosovska budućnost“, kaže direktor “Aktiva“ Miodrag Milićević.
U tom smislu, dodaje Milićević, ZSO u onom obliku kako je predviđena briselskim sporazumom više neće biti tema.
“Ostaje nejasno“, naveo je on, “i kakav će biti položaj Srpske pravoslavne crkve“.
“Potpuno nejasno hoće li ona imati eksteritorijalni status ili će u nekoj perspektivi biti deo Kosovske pravoslavne crkve“, kazao je Milićević.
Živojin Rakočević deli mišljenje da je podela najgore moguće rešenje.
“Pa kada nemate drugo šta da ponudite, vi ponudite ideju koja je po pravilu najgora. Onda se oko toga podiže čitav spektar javnog života i uključuju se najekstremniji i najradikalniji elementi, koji u osnovi dodatno destabilizuju situaciju i omogućavaju postojećoj vladajućoj eliti da suvereno kontroliše prostor, da ga dodatno devastira i da prigrabi sva bogatstva toga prostora za sebe isključivo. Dakle, podela je najgore od svih rešenja“, kazao je on.
Ramuš Tahiri se pita šta podela zapravo znači i da li je to podela između dva naroda ili podela između Kosova i Srbije?
“Bilo koja podela uključuje granice i to je to. Nema nikakvog sporazuma bez tih granica. Isto tako, treba pojasniti da li je to pitanje nezavisnosti Kosova? Ako je to to pitanje, onda se bilo koji pregovori završavaju time. Jer, čim se prizna Kosovo od strane Srbije, mi postajemo međunarodn subjekat i član UN-a i sva pitanja rešavamo normalnim putem, između dve države“, kazao je Tahiri.
Pojedini panelisti su međutim, ukazali da niko od predstavnika Srba i Albanaca, kako u Beogradu, tako i u Prištini, ne znaju šta zapravo podela konkretno znači.
.jpg)
