Izvor: Vostok.rs, 03.Jan.2013, 18:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetla zvezda severnog Kosova
03.01.2013. -
Karakteristika pravih rusko-srpskih društava je ta da se oni nikada ne hvale svojim radom. Pa ipak, upravo zahvaljujući njihovom svakodnevnom radu pomoć i podrška stiže onima kojima je preko potrebna, a naše zemlje saznaju istinitu informaciju jedna o drugoj. Gošća „Glasa Rusije“ je Marija Meljkova, predstavnica rusko-srpskog Bratstva Sv. Cara Nikolaja i Sv. Vladike Nikole.
Ova organizacija pravoslavnih vernika postoji od 2001. godine i otvorena >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << je za sve koji žele da pomognu.
- Nikada, ni u detinjstvu, ni u ranoj mladosti nisam imala kontakt sa Srbijom, sa njenom istorijom i književnošću. Ali u dubini duše, u podsvesti sam osećala neku srpsku žicu. Po obrazovanju sam lingvista, i radila sam sa skroz drugim jezicima, sa zapadnim ljudima. U to vreme su u Rusiji malo obraćali pažnju na srpsku temu. Ja sam čitala vesti iz inostranstva i htela sam da saznam šta se dešava na Balkanu. A zatim je počeo rat. U Srbiju su krenuli dobrovoljci, pravoslavne organizacije u Rusiji su počele da organizuju akcije podrške. 1999. godine je bila kriza, i meni se čini, da su mnogi osetili u sebi tu srpsku žicu. Moja ljubav prema Srbiji, kao što vidite, se nastavlja i dan danas. To što sam naučila jezik i nije neka zasluga, ja sam lingvista: ja ponekad nešto prevodim, sarađujemo sa Srbima, i sve ove godine smo se trudili da pomognemo ljudima na Kosovu.
Često putujete u južnu srpsku pokrajinu. Bili ste tamo početkom decembra. Ispričajte nam o vašim utiscima.
- Čim su se na severu Kosova pojavile barikade, mi smo se uvek trudili da se koristimo alternativnim putevima. Želeli smo da podržimo Srbe, koji se žrtvuju na tim barikadama. Uspeli smo da posetimo i Kosovsku Mitrovicu, Orahovac, Štrpce, Gračanicu. Kad smo se vraćali, saznali smo da Srbi protestuju protiv integrisanog administrativnog prelaza Jarinje, i odlučili smo da prođemo autoputem. Šta smo videli? Veoma mnogo automobila. Uveče su se već mnogi smrzli, umorili, ali automobila je bilo veoma mnogo. Pevale su se srpske patriotske pesme, osećalo se strašno oduševljenje. U Orahovcu, Gračanici atmosfera je bila potištena, jer su tamošnji Srbi naterani da žive u kvazidržavi Kosovo i moraju da se potčinjavaju okupatorskom režimu. U Mitrovici je druga atmosfera – živa. Primetila sam zanimljivu stvar. Toga nema čak ni u našim velikim gradovima, ni u srpskim: na ulicama mnogo dece, i pored toga što svakog momenta mogu da zapucaju, da bace bombu. Moji poznanici imaju po četvoro, petoro dece. Ispada da autonomija Kosovo i Metohija popravlja sliku nataliteta koja je u Srbiji katastrofalna. Ipak atmosfera je drugačija, i na prelazu Jarinje je skoro praznična. Ljudima nedostaje prava borba, umorni su od onog što im se nameće.
Vi ne idete na Kosovo praznih ruku. Kako pomažete Srbima?
- Prvo, to je pomoć u molitvama. Drugo, pokušavamo da srušimo informativnu blokadu o onome što se dešava na Kosovu. Ta blokada se rasprostire na čitav svet, pa i u našim medijima. „Glas Rusije“ je skoro jedini izuzetak. Dalje: naše Bratstvo štampa knjige. Prodajemo ih na pravoslavnim sajmovima, na kojima prikupljamo pomoć. Sećam se da smo, čim se pročulo o barikadama, dovezli novac, a dok smo prolazili kroz centralnu Srbiju smo kupili namirnice za one koji učestvuju u protestnim akcijama. Skupljamo i ruske zastave, koje traže naši prijatelji na Kosovu. Poslali smo poziv i odazvao se čovek koji nije srbofil, ali je slučajno otvorio naš sajt. To je vlasnik firme koja proizvodi zastave. Tako smo poklonili Srbima savremene ruske trobojke i zastave imperije, i zastavu pobede koja je postavljena na Rajhstagu 1945, i zastave Moskve sa svetim Đorđem.
Ispričajte nam kakve knjige štampate
- Jedan od naših pokrovitelja je Sv. Nikola srpski. Kada je zvanično proglašen za sveca izdali smo u tu čast našu prvu knjigu – „Simboli i signali“, koja je imala nekoliko izdanja. Izdali smo i almanah „Za časni krst i zlatnu slobodu“ – povodom 200. godišnjice Prvog srpskog ustanka. Bilo je izdanje Akafista Caru Nikolaju. 2008, kada je proglašena kvazidržava Kosovo, izašla je zbirka „Pisama iz kraja“, pisama kosovske dece. Knjiga je dobila priznanje izdavačkog saveta Ruske pravoslavne crkve. Smatram da je mora pročitati svaki odrastao čovek i da se knjiga treba čitati deci u školi. Napisana je divnim dečijim jezikom, koji je prevremeno odrastao: kosovska deca pišu veoma potresne stvari, na teme koje za koje se može reći da su filozofske. Kao što sam već govorila, novac od prodaje tih knjiga ide kao pomoć kosovskim Srbima.
Vas često možemo videti kako prodajete srpske proizvode na moskovskim pravoslavnim sajmovima.
- Pored knjiga prodajemo i crkvene predmete koje proizvode srpski manastiri i omanja preduzeća. Imamo i čuvene brojanice, koje monahinje pletu od vune. Sve je to veoma velikog kvaliteta i relativno jeftino. Nažalost, sada je u Srbiji nizak životni standard, zato su i cene niže. A to što žene rade rukama je veoma lepo. U Srbiji skoro da nisam videla kiča. To mogu da kažem i o muzičkim diskovima i knjigama. Mi imamo veliki izbor narodne muzike. Takođe pomažemo u prodaji kostima i različitih stvari koje žene sa Kosova i Metohije ručno izrađuju. Znate, one skoro da nemaju od čega da žive i ograničene su u kretanju, tako da ne mogu same da izvoze i prodaju ono što su napravile.
Za kraj da spomenemo najvažnije što je uradilo vaše Bratstvo 2012. godine.
- Najvažnije – to je pomoć Kosovu i Metohiji. Postoje različiti veliki projekti crkve, na državnom nivou, kada pomažu manastirima, narodnim kuhinjama. Mi smo se uspešno time bavili. Ali sada smo se posvetili pomoći pokretu otpora. Smatramo da je sever Kosova ostrvo pravoslavlja, jedina svetla tačka u tom mraku, koji je sve crnji. Mi verujemo u proročanstvo Nikole Srpskog. On je govorio da će iskra Srbije zapaliti Rusiju. Naš štand na sajmovima se ponekad zove „Ruserbija“. Mi smo izmislili to ime. Ono govori o tome da smo isto. I naš glavni zadatak je da pomognemo tom zbližavanju.
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
