Izvor: Politika, 29.Jun.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svako u svom getu
Kosovska granična policija ulazi u autobus na prelazu Jažince između Makedonije i Srbije. Policajac pita putnike, koji su većinom iz Tetova:
– Gde ste pošli?
– Idemo na Vidovdan, u Gračanicu – odgovaraju vođa puta i novinari.
– Ma kakav Vidovdan, ko ste vi da idete na Vidovdan? Ne možete da prođete, vratite se nazad!
Počinje prepirka i objašnjavanje kako svake godine, sa zvaničnim pozivom i često uz pomoć makedonske države, dolaze >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na obeležavanje Vidovdana. Ekipa makedonske državne televizije preti da će početi da snima, tu su i lokalni mediji, ali policija ne popušta. Tri sata prolaze, zovu Prištinu da se vidi šta da se radi s vidovdanskim putnicima. Na kraju saopštavaju: osmoro dece iz tetovskog Društva „Sveti Sava” ne može da uđe na Kosovo jer nemaju uredna dokumenta, ostali mogu, uz uslov da ne prespavaju, nego da se iste noći vrate jer je „poverljivo brižni policajac” došapnuo da može biti nereda i problema. Ta rečenica – da nešto može biti na Vidovdan, kao i nezvanične informacije da islamski ekstremisti „nešto spremaju” – unela je novu dozu straha i opreza u, i inače, incidentima opterećene proslave Vidovdana. U kosovskoj policiji niko o tome zvanično nije želeo da govori, uz ogradu da su oni spremni da reaguju i na takve izazove.
Vlasti u Prištini i albanski ekstremisti od samoproglašenja nezavisnosti nastoje da Vidovdan svedu na bezlični popovsko-verski praznik, a ekstremisti u incidentima (kamenovanje autobusa, svlačenje odeće sa ćiriličnim natpisima, oduzimanje zastava, prebijanje…) stiču patriotske poene.
Međutim, obeležavanje godišnjice jednog od najznačajnijih datuma srpske istorije nije moguće tako ograničiti, iako je, delom zbog prošlogodišnjeg skandala s predsednikom Nikolićem, ove godine na Gazimestanu bila prava oseka srpskih državnih funkcionera, a nije se pojavio niko ni iz kraljevskog doma Karađorđevića. Po dubini, na različite načine, Vidovdan je, ipak, obeležen sadržajno, pa su se glumci, slikari i pisci našli u getima, kao i na centralnoj proslavi „Vidovdansko pesničko bdenje” koja se održava noć uoči Vidovdana.
„Da li je tačna ona pošalica da smo mi svi, današnji Srbi, potomci kosovskih kukavica koje nisu došle u boj na Kosovo, pa sad trpimo kaznu za tu izdaju?”, zapitao se u besedi posle primanja nagrade „Zlatni krst kneza Lazara” akademik Dušan Kovačević. On je podsetio na imena Danila Stojkovića, Živorada Stojkovića i patrijarha Pavla – tri čoveka koji su svojim radom, skromnošću i obazrivošću obeležili naše vreme – i posredno pozvao na preispitivanje koliko među nama ima Pavla, Živorada i Danila. Obrazlažući nagradu dodeljenu Kovačeviću, književnik Goran Petrović je rekao da je „ovde razmak između davne prošlosti i iščekivane budućnosti tako zanemarljiv, da nam se čini da ne živimo u sadašnjosti”, dodavši da Kovačević stvara u tim vremenskim procepima.
Simfonijski orkestar Radio-televizije Srbije, predvođen Bojanom Suđićem, dao je večeri pred Gračanicom posebnu težinu, a publika je oduševljeno pratila nastup, kojem su prisustvovali ministar pravde Nikola Selaković, šef Kancelarije za KiM Marko Đurić i potpredsednik kosovske vlade Branimir Stojanović.
„Umetnička muzika dokazala je da i danas sjajno komunicira sa slušaocima, baš kao što i manastir Gračanica, i u današnjem materijalnom svetu, vibrira duhovnošću koja se nepobitno oseća”, izjavio je za „Politiku” Bojan Suđić.
Liturgiju je služio patrijarh srpski Irinej, koji je pozvao Srbe na međusobno mirenje i istakao da oni koji žive na Kosovu i Metohiji zaslužuju svu podršku: „I mi koji nismo sa ovog prostora moramo da pomognemo našem narodu ovde da istraje, a da se oni koji su u izbeglištvu vrate na svoja ognjišta, iako su mnogi domovi spaljeni.”
Put do Gazimestana bezbednosno je najslabija karika kada je reč o proslavi Vidovdana, a ove godine, duž celog puta od Gračanice do Gazimestana, na svakih pedesetak metara bili su raspoređeni policajci, a mogli su se videti i pripadnici Kfora, što se proteklih godina nije događalo.
Posle parastosa mitropolit Amfilohije Radović je rekao da postoje dva principa žrtvovanja: prvi – žrtvovanje sebe za bližnje, za čast i večno dostojanstvo, što su uradili car Lazar i Đorđe Kastriot Skenderbeg, i drugi – kada se ljudi žrtvuju za vlast i osvajanje drugih, što je radio car Murat. On je istakao da su „u naše vrijeme evropski, hrišćanski narodi nastavili ovde, na Kosovu, putem sultana Murata, i žrtvovali se za sebe i svoje interese.”
Što zbog glasina o napadima i incidentima, što zbog nedolaska predstavnika srpskog državnog vrha, parastosu na Gazimestanu prisustvovao je manji broj ljudi.
„Kada bih slušao šta se sve priča i kada bih se toga plašio, davno bih otišao sa Kosova”, kaže Marko iz Prilužja, dok odlazi sa Gazimestana, zajedno sa posetiocima sa Cetinja, iz Niša, Beograda, Nikšića... Odlaze i autobusi koji su Srbe dovezli iz Gračanice, prate ih kola Euleksa i Kosovske policije, prate ih i novinari sa uključenim kamerama, jer se upravo ovi autobusi redovno kamenuju. Usput samo psovke i poneka pretnja. Na ulazu u Gračanicu prolazi se pored poslednjih albanskih i američkih zastava, a onda iz žutog autobusa neko kroz prozor izbacuje srpsku zastavu. Ulazi se u „sigurnost” srpske geto slobode, Vidovdan za sada protiče mirno.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
