Izvor: Politika, 24.Avg.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svađu koriste komšije
Zbog odluke vlasti u Prištini da zabrani ulazak robe iz centralne Srbije, šteta će biti obostrana, upozoravaju u PKS-u
Za privredu na Kosovu i Metohiji i u centralnoj Srbiji najbolje je da se što pre ponovo uspostavi slobodan protok robe, ističu u Privrednoj komori Srbije. Zbog odluke vlasti u Prištini da zabrani ulazak robe iz centralne Srbije, šteta će biti obostrana, a sve na korist trećih – pre svega hrvatskih, makedonskih i crnogorskih firmi.
Kupcima na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kosmetu iz centralnog dela republike ne može da se dostavi ni roba koju su unapred platili.
Promet Srbije sa KiM, u 2010. godini, iznosio je 395,2 miliona dolara, a u prvom polugođu ove godine, 203,4 miliona dolara.
– Isporuke robe na KiM stale su, a preduzeća iz centralne Srbije teško nalaze nove kupce za proizvode koje su plasirala na području Pokrajine – kaže Mitar Pržulj, ekonomski savetnik u Birou za regionalnu saradnju PKS-a. – Ali štetu trpi i proizvodnja na Kosmetu koja je zasnovana na repromaterijalu iz centralne Srbije. Stala je, a plasman robe onemogućen. Šteta obostrana i ona je svakim danom sve veća. Zato se PKS zalaže da što pre dođe do rešenja.
Među firmama koje su isporučivale ili kupovale robu na Kosovu, izdvajaju se „Elektroprivreda Srbije”, ,,Potisje” iz Kanjiže, NIS, ,,Knežević petrol”, ,,Svislajon”, kruševačka ,,Merima”, ,,Tetra pak prodakšn” iz Beograda i cementara ,,Holcim”. Firme koje imaju najviše štete od necarinskih barijera, jer su nabavljali robu sa Kosova, su ,,Žitoprerada DM” iz Novog Bečeja, koncern ,,Farmakom” iz Šapca, ,,Fabrika akumulatora Sombor”, ,,Bradva plus” iz Sremskih Karlovaca, ,,Rudnap grupa” iz Beograda, „Forest fud” iz Kruševca i „Vudlend impeks” iz Sremske Mitrovice.
– Proizvodnja robe za Kosmet je stala. Tražimo zamenu za to tržište, ali kupac je taj koji naručuje robu – rečeno nam je juče u industriju ulja „Dijamant” u Zrenjaninu.
Odlukom Prištine da uvede embargo na uvoz robe iz Srbije vranjskim gigantima „Simpu”i „Alfi plam” će biti naneta ogromna šteta, navode u tim kompanijama. Generalni direktori „Simpa” Slađan Disić i „Alfa plama” Velin Ilić kažu da je teško bilo kakvim merama i akcijama nadoknaditi oko četiri miliona evra koliko će, tvrde, njihove kompanije izgubiti zatvaranjem ovog tržišta.
U PKS-u ističu da je ova asocijacija privrednika ukazivala da ovakvi koraci Prištine štete privrednom oporavku i prosperitetu regiona u celini. Rezultat te inicijative je da je Vensan Dežer, šef Delegacije EU u Beogradu, odgovorio da je Evropska komisija obeshrabrivala uvođenje carine i kosovskih carinskih pečata za dopremu robe iz Srbije.
Dežer je u pismu PKS-u naveo stav Evropske komisije da „sve strane moraju u potpunosti poštovati CEFTA sporazum koji predviđa posebne uslove za rešavanje sporova i neophodnost da ih ispune svih osam CEFTA potpisnica”.
Potpisnice CEFTA sporazuma, 2006. godine, među kojima je je i Unmik-Kosovo, obavezale su se da omoguće slobodnu trgovinu na svojoj teritoriji na osnovu evropskih standarda i standarda Svetske trgovinske organizacije. Postignuta je potpuna liberalizacija prometa industrijskom robom, a u oblasti poljoprivrede se primenjuju određene mere zaštite tržišta u skladu sa propisima EU i STO, s tim da nijedna potpisnica ne može jednostrano doneti mere kojima štiti sopstveno tržište.
Shodno tome, administracija u Prištini je drastično prekršila CEFTA sporazum kada je donela odluku o embargu na promet robe iz Srbije, ističu u PKS-u.
CEFTA sporazum predviđa i proceduru rešavanja sporova. U PKS-u ističu da bi za obe strane bilo najkorisnije da do sporazuma dođe u bilateralnim konsultacijama između Beograda i Prištine, što bi bilo najbrže.
– Procedura predviđa i konsultacije u okviru CEFTA komiteta, kojim sada predsedava Unmik, u kome se odluke donose konsenzusom – kaže Pržulj, ali ovaj način rešavanja sporova do sada nije primenjivan.
Posle 90 dana, Srbija može da pokrene postupak kod međunarodne arbitraže i da traži nadoknadu štete, ali u Privrednoj komori Srbije kažu da bi ta procedura za privredu Kosova i centralne Srbije bila preduga i preskupa.
A. Mikavica
-----------------------------------------------------------
U interesu privrede je da se reši pitanje pečata
Savetnik srpskog premijera Jurij Bajec izjavio je juče da je u interesu privrede Srbije da se u nastavku dijaloga Beograda i Prištine reši pitanje pečata. „Bilo bi dobro da se u nastavku dijaloga Beograda i Prištine reši to pitanje pečata na način koji zadovoljava obe strane i da se vrate srpski proizvodi na Kosovo”, rekao je Bajec. Problem priznavanja carinskih pečata bio je jedan od „kamena spoticanja” u dosadašnjem dijalogu Beograda i Prištine.
Bajec je podsetio na visok nivo plasmana robe na područje Kosova i Metohije (KiM), ali i na još važniju činjenicu da isporuke robe sa KiM u unutrašnjost Srbije nije ni bilo, što znači da je Srbija od toga do sada imala „čist neto efekat”.
„To da će se drugi javiti kao interesenti za izvoz – zaista je moguće, jer će svako koristiti priliku da tako nešto uradi”, rekao je Bajec i ukazao da ne treba zaboraviti da naša zemlja ima prednost, pre svega zbog fizičke blizine Kosmeta i smanjenih transportnih troškova.
Bajec je izrazio bojazan da će, ako ne bude rešenja za to pitanje, trgovina preći u sive kanale i naglasio da to „nije nešto što mi želimo, niti Srbija može da ima od toga direktne koristi”.
Bugarin: Srbija trpi veliku štetu
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin izjavio je juče da će zbog embarga Prištine na plasman srpske robe naša zemlja imati štetu od 250 miliona dolara do kraja godine, a indirektna šteta je što će srpska roba biti zamenjena proizvodima iz zemalja u okruženju.
Bugarin je istakao da se zemlje iz okruženja sada takmiče za udeo u tržištu na području južne srpske pokrajine, „i to rade i hrvatski privrednici i Grci i Bugari i Rumuni”.
Upitan šta Srbija tim povodom može da preduzme, on je istakao da je potrebno intenzivirati pregovore i što pre postići odgovarajuće rešenje koje bi omogućilo neometan promet robe i ljudstva dvosmerno – iz Srbije na područje Kosova i Metohije i iz Kosova i Metohije u ostatak Srbije.
Bugarin je ukazao da je problem potrebno rešiti „kvalitetnim političkim dijalogom i naći rešenja koja će biti zadovoljavajuća”, a u privrednom smislu „od izuzetnog značaja je da se kompromisno rešenje nađe, jer u protivnom ćemo imati vrlo visoku štetu i trpeti teške posledice”.
Tanjug
objavljeno: 25.08.2011.
