Izvor: Politika, 22.Avg.2011, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Subjektivitet severnog Kosova
Politika neretko zahteva teške odluke za političare. To je kao biranje između dva zla
Krajem jula Tačijeva vlada je pokušala nasilno da uspostavi kontrolu nad severnim Kosovom. Ova akcija se odvijala uz prećutnu saglasnost ili mig najmoćnijih. Efekat akcije je polovičan. Najgora posledica je delimična promena faktičkog stanja koje je važilo od 1999. godine. Ovi događaji su pokazali i opredeljenost Srba na severu da: nemaju nameru da se sele, neće priznati kosovske institucije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ostaju oslonjeni na Srbiju. Srbi na severu Kosova su se izborili za izvestan politički subjektivitet.
Evropska unija, iako pet država članica nije priznalo nezavisnost Kosova, već je zaboravila saradnju sa Hagom, hapšenje i isporučivanje Mladića i Hadžića i pristupila je novom (starom) pritisku i uslovljavanju Srbije da proguta gorku pilulu – Kosovo. Tajming nije slučajan.
U iščekivanju kandidature za članstvo u EU, sa ili bez datuma za započinjanje pregovora, procenjeno je da je to najbolji trenutak za konačan pritisak. Još jedna loša poruka jeste činjenica da je akcija specijalne kosovske policije ROSU izvedena naočigled međunarodnih misija na Kosovu (Euleks, Unmik, Kfor). Ove „neutralne” misije su, ne samo dozvolile akciju, već i asistirale prevozom kosovskih specijalaca helikopterima. Na delu je bilo nasilje. Po nekima „legalno”.
Spirala nasilja je kao sila akcije i reakcije. Najsvetlija tačka ovih događaja je ponašanje Srba sa severa. Karakterisala ih je odlučnost da ostanu na Kosovu, nepristajanje, građanski otpor i građanska neposlušnost.
(Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju od 23. avgusta)
Slaviša Orlović
objavljeno: 23.08.2011.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
