Izvor: Deutsche Welle, 13.Dec.2018, 22:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Strah od „intervencije“ na Kosovu

Rast napetosti na Kosovu nakon najava da će 14. decembra parlament u Prištini glasati o transformaciji sadašnjih Kosovskih snaga bezbednosti u kosovsku vojsku, u nemačkim medijima povod je za zabrinutost.

Tekst o inicijativi za osnivanje kosovske vojske i predstojeće glasanje o tome u prištinskom parlamentu, ugledni hamburški nedeljnik Cajt je u svom onlajn-izdanju naslovio bombastično: „Srbija preti Kosovu vojnom intervencijom“. U tekstu se dramatičnost situacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << prenosi sažeto: „Dok se na Kosovu radi na realizaciji planova o stvaranju sopstvene vojske, predsednica vlade susedne Srbije otvoreno govori o vojnoj intervenciji. ’Nadam se da mi našu vojsku nikada nećemo morati da angažujemo, ali trenutno je i to jedna od opcija’, izjavila je Ana Brnabić“, a citira „Cajt“.

U nastavku teksta autor ukratko objašnjava situaciju oko Kosova i vraća se na strahove Beograda: „Na severu Kosova živi srpska manjina. Predstavnici srpske vlade prebacuju Prištini da osnivanjem vojske žele da proteraju pripadnike srpske manjine“, piše autor teksta i ponovo citira Anu Brnabić: „Mi tu ne možemo da stojim po strani i mirno gledamo kako neko radi na pripremi etničkog čišćenja.“

NATO: Pogrešan trenutak

Na portalu glavne nemačke informativne emisije na javnom servisu Tagesšau, planovi o stvaranju kosovske vojske pre svega se posmatraju u kontekstu evropske bezbednosne arhitekture i zabrinutosti zbog moguće nove destabilizacije na Zapadnom Balkanu.

Priština ima podršku „zapadnih partnera“ za formiranje vojske. Da li je to za sada formalnost jer će vojsci trebati deset godina da bude operativna? Ili uvod u „katastrofu“, kako kažu predsednik Vučić i srpski tabloidi? (05.12.2018)

”Mi smo spremni ukoliko ste i vi spremni“, poruka je koju su članice NATO poslale put BiH. NATO-ministri su se na sastanku u Briselu složili da nastave da podržavaju reforme u BiH. (05.12.2018)

„Iz NATO stiže poruka da se radi o inicijativi koja dolazi u pogrešnom trenutku“, kaže se u tekstu. Potom se navode reči generalnog sekretara Atlantskog saveza Jensa Stoltenberga: „Ova inicijativa dolazi uprkos drugačijim i dobronamernim savetima mnogih NATO-partnera. Ona bi mogla da dovede do ozbiljnih potresa i u procesu buduće evro-atlantske integracije Kosova.“ Autor teksta na tagesschau.de ističe i ozbiljno Stoltebergovo upozorenje Prištini: „Ukoliko kosovska vlada zaista istraje na osnivanju vojske, NATO će morati ponovo da razmotri obim svog angažmana u toj zemlji.“

Autor takođe napominje da je namera kosovske vlade veoma sporna, budući da „Rezolucija Ujedinjenih nacija 1244 iz 1999. godine, a koja je i danas merodavna kada se radi o odnosu prema maloj balkanskoj zemlji Kosovu, dozvoljava samo lako naoružane snage bezbednosti, ali ne i sopstvenu vojsku.“

Na kraju teksta taj čitani i ugledni nemački portal navodi i umirujuće reči koje stižu iz Prištine. „Kosovski predsednik vlade Ramuš Haradinaj odbacuje optužbe da se tu priprema etničko čišćenje: Planovi nisu usmereni protiv kosovskih Srba, već kako bi buduća vojska bila u stanju da podrži NATO u angažmanu u Avganistanu i Iraku. A njegov zamenik Enver Hodžaj je putem Tvitera objavio: Pretvaranje Kosovskih snaga bezbednosti (KSF) u vojsku jedne buduće članice NATO samo će garantovati mir i stabilnost.“

Na lošem glasu

Umirujućeg tona i s puno razumevanja za probleme Kosova je autor Mihael Martens, koji je za nemački list Frankfurter algemajne cajtung napisao veliki tekst pod naslovom: „Zemlja koja se bori protiv predrasuda o njoj“. Pišući o problemima Kosova, autor odbijanje vizne liberalizacije za građane Kosova vidi kao veliku nepravdu.

„Ljudi na Kosovu, Srbi i Albanci, čekaju već dugo na odluku: Kosovo je, uz Belorusiju i Rusiju, jedina zemlja Evrope čiji građani nemaju slobodu putovanja u zemlje Šengena. Čak i Moldavija, Ukrajina, pa i Gruzija, zemlje koje se nisu istakle po pitanju vladavine pravne države i u borbi protiv korupcije, uspele su da postignu to da njihovi građani bez vize mogu da putuju u zemlje šengenske zone. To važi i za Kosovu susedne zemlje, poput Albanije, Makedonije, Srbije ili Crne Gore. Samo je Kosovo, sa svojih dva miliona stanovnika od toga još uvek izuzeto, kao da su tu nastanjeni sami teški kriminalci.“

Redovi za vize u Prištini

Autor navodi da su svi tehnički uslovi za to ispunjeni, i da su to, i pored stalno novih, šikanirajućih uslova, na kraju potvrdili i Evropska komisija i Evropski parlament. To, citira Martens, naglašava i predsednik kosovske vlade Ramuš Haradinaj. „No i Haradinaj zna da na kraju nisu presudni tehnički uslovi – već politički. Pre svih su Francuska i njen predsednik Emanuel Makron ti koji se protive viznoj liberalizaciji za Kosovo.“ U tekstu se u vezi s tim ponovo citira Haradinaj, koji ukazuje da „vizna liberalizacija ne bi za Francusku značila dolazak kriminalaca i potražilaca azila, već pre svega novih privrednih partnera i turista.“

Nada u SAD i Nemačku

Problem je međutim, nastavlja autor, to što je Kosovo na lošem glasu. „Mada u zapadnoj Evropi ima stotine hiljada Albanaca koji rade kao kuvari, kelneri, negovatelji starijih osoba ili kao akademski obrazovani stručnjaci, još uvek je imidž Kosova određen sitnim kriminalcima ili krijumčarima droge – kojih naravno isto ima.“

Martens na kraju objašnjava da su za Albance na Kosovu Sjedinjene Američke Države i Nemačka najsvetlije zvezde vodilje. „Teško je naći stanovništvo koje je sklonije SAD od građana Kosova (…) To je i razumljivo u državi koja svoju egzistenciju zahvaljuje NATO i Amerikancima. A u Evropi su to zemlje nemačkog govornog područja, budući da tamo žive mnogi Kosovari, koji tamo rade i šalju novac svojim porodicama u domovini. Zbog toga je jedan od najdražih projekata Haradinaja osnivanje nemačke škole u Prištini. Interesovanje za nju je veoma veliko, napominje autor, i na kraju teksta još jednom citira Ramuša Haradinaja: „Bilo bi važno da imamo na Kosovu mogućnost nemačkog obrazovanja, od predškolskog, do mature. Nama je to potrebno i kao naciji, i za našu privredu.“

Priredio Zoran Arbutina

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Nastavak na Deutsche Welle...