Izvor: BKTV News, 18.Jan.2013, 14:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stolicom zbunjuju narod
Priča o stolici Kosvu u UN, koju je spomenuo premijer Dačić i javno negdovanje predsednika Nikolića što je iz Zagreba došao hrvatski premijer a ne predsednik – dali su priliku medijima da špekulišu o dvema stavrima. Jedna je – da li je tek usvojena Rezolucija o Kosovu obavezujuća i za Vladu. I druga – postoji li makar pritajena razlika u redosledu poteza izmedju vlade i šefa države.
Ide se dotle da se javnost podseća na Ustav po kome Vlada predlaže i vodi spoljnu politiku. Upravo je tako. Ali, ispušta se iz vida sitnica da je kohabitacija, sa negativnim posledicama, moguća kada je predsednik „tikva bez korena“, a ne osnivač i stvaralac stranke na čijoj je pobedi i nastala ova Vlada?!
Otuda je logičnije postaviti pitanje – otkuda i sa kojim ciljem se o svemu što su vitalni interesi Srbije mora da reazgovara preko medija, a ne na uobičajneim sastancima državnog vrha. Zašto da ne, čak i uz učešće i lidere relevantnih stranaka, kao što je predsednik Nikolić sve njih upoznao sa početnim tekstom Rezolucije o Kosovu. Stvar je političkog morala i vaspitanja, kako je ko to kasnije koristio ili zloupotrebljavao. Šef države je povukao potez koji je korak napred a ne nazad i u medjusobniim odnosa i u demokratizaciji Srbije.
Teško je i pomisliti da bi dijalog na „otvorenoj pozornici“ premijera i predsednika i o manje značajnim stvarima doneo išta dobro Srbiji. A sada je reč o dva izuzetnio krupna problema.
Prvi je – stolica otcepljenom Kosovu u Ujedinjenin nacijama. Ma koliko izgledalo da premijer u prvoj izjavi nije bio dovoljno precizan i da je to samo uzgred pomenuto kao neka daleka mogućnost, u sadašnjem trenutku „stolica“ je pojam koji se ni u mislima ne nalazi. Bar tako piše u Rezoluciji koju je Vlada predložila a Skupština usvojila. Ako ima dileme o nadležnostrima predsednika i premijera, svakako je nesporno da Vlada ništa ne može da uradi bez saglasnosti Skupštine.
Drugi problem koji zbunjuje narod je o redosledu poteza u „otkravljenju“ odnosa sa Hrvatskom. I malom detetu na Balkanu je jasno da mir i razvoj Balkana više zavisi od dobrih i postojanih odnosa izmedju Srbije i Hrvatske nego bilo koje od ove dve države sa bilo kojom drugom na Balkanu.
A sadašnji odnosi su nerešeni – u medjusobnim tužbama, pri čemu Zagreb insistira na genocidnosti Srba, a samo iz Kninske krajine je proterano preko 200.000 Srba?! Priče o povratku i suživotu onih koji su vekovima živeli na istom prostoru su sada dovedeni u pitanje, jer i oni koji se vrate suočeni su sa nemogućnošću opstanka na svoja popaljena i neobnovljena ognjišta. Teško je poverovati da bi predsednik Srbije ikada uslovljavao susret sa predsednikom Hrvatske zbog dočeka osudjenih, pa pomilovanih, hrvatskih generala, koji su maskrirali Srbe upravo u Kninu!
U konkretnom slučaju , kao i u slučaju Federacije BiH i Izetbegovića, oni su ti koji bi da rešavaju pravo Srbije da bira svog predsednika i da on nema ne može da iznosi sopstevno mišljenje, pokušavajući na taj način da stave veto na mnoge stavri koje će se neminovno otvoriti kada se bude razgovaralo o nerešenim stvarima na psotojećim granicama!, Za ono o čemu se danas špekuliše u beogradskoj štampi i što se gura u stranu nisu nediplomatske i ne slučajne izjave prvih ljudi iz tih država o izjavama našeg predsednika države. I uslovljavanju susreta. Ne verujem da je ikome od trojice tadašnjih šefova država Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine bilo drago da se susretnu u Dejtonu i da u Parizu za istim stolom potpisuju dokument koji je, ipak, zaustavio krvoproliće u kojem su Srbi platili najveći ceh.
I nisam uverene da nije moguće da se stvari u samoj Srbiji rešavaju unutar srpskog državnog vrha bez javnih izražavanja neslaganja oko nekih poteza, jer i dolazak hrvatskog premijera i konferencija sa stranim novinarima šefa države – upravo je ono što je moglo unapred da se usaglasi.
Ovako, nepotrebno se zbunjuje narod.
Mirko Stamenković
Tweet
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
