Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Apr.2018, 07:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Statusna prevara i odgovor Beograda
Srbija već pet godina živi pod senkom "Briselskog procesa". Pod pokroviteljstvom Brisela ušli smo u pregovore sa Prištinom kako bismo našli neki održivi modus vivendi za suživot Srba i Albanaca na Kosovu i suživot Kosova sa ostatkom Srbije. Pri tome cilj je bio da se preskoče statusna pitanja već da se u duhu Rezolucije 1244 traže tehnika rešenja za životno funkcionisanje, od poslovne sfere do zdravstvene dva naroda, a da pri tome Srbi mogu mirne duše da kažu da je za njih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Kosovo Srbija dok bi Albanci imali prostor da se drže svog opredeljenja za nezavisnost.
Ideja Briselskog dijaloga je da se svako drži svoje istine ali da tražimo rešenja koja bi nam omogućila da i pored statusnih neslaganja bolje živimo i nastavimo proces EU integracija. Međutim, izgleda da je tako bilo samo na površini po kojoj smo mi plivali. Druga strana je ronila po mutnim dubinama sa ciljem da Srbija i Srbi budu prevareni. I u tome je imala podršku onih koji su se lažno predstavljali kao nepristrasni posrednici.
Tu postoje dva važna aspekta. Prvo, Srbija je varana u sferi implementacije. Imali smo teške pregovore i oni su, posle mnogo natezanja i cenkanja, rezultirali dogovorom. Svako je radi njega nešto žrtvovao. Posle toga se ušlo u fazu primene. I tu nastupa problem. Srbija je bila stalno ucenjivana od strane Zapada da ispuni svoj deo pogodbe, dok se Albanci nisu suočavali sa takvim pritiscima. Poručivano nam je da mi treba da pokrenemo proces a onda će Vašington i Brisel lako podstaći Albance da krenu istim putem.
I šta se desilo. Srbija je ispunila veći deo svog dela pogodbe proizašlog i Briselskog sporazuma. Albanci nisu uradili ništa što spada u njihove obaveze. A kad god smo mi postavljali pitanje zašto je tako, na nas je vršen pritisak da još nešto uradimo kako bi onda Zapad navodno imao jači osnov da pritisne Albance. Naravno, nikada ih nije pritisnuo ozbiljno. Jedno su reči, a drugo su dela. Bilo je apela ali ne upotrebe ozbiljnijih instrumenata kako bi se nešto postiglo.
Drugi problem je u tihoj promeni karaktera pregovora. Od tehničkih zakulisno se radilo na tome da oni postanu statusni. Tako smo došli do toga da nam se i sve ono što smo već dogovorili da Albanci urade u kontekstu Briselskog procesa sada prenosi na punu normalizaciju odnosa skopčanu sa potpisivanjem tzv. pravno-obavezujućeg sporazuma između Srbije i Kosova.
Odjednom on dobija snažnu statusnu dimenziju a sve ono što je deo albanskog paketa ustupaka za tehničku normalizaciju odnosa, postaje njegov deo. Srbija koja je do sada pokazivala veliki stepen tolerancije i spremnosti na dogovor, tako je prisiljena da zauzme mnogo čvršći stav. Oni koji su bili uvereni da će nas prevariti i dovesti na kraj slepe ulice gde ćemo dići ruke, prevarili su se. Naš nacionalni mentalitet je takav da tada postajemo najenergičniji. Otuda morali bi konačno da razumeju smisao reči predsednika Vučića da je Srbija spremna na kompromis a ne na kapitulaciju. Ako to ne razumeju uveriće se da ćemo znati da iskoristimo potencijale koje nam pruža izmenjena geopolitička situacija u svetu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
