Izvor: B92, 13.Jan.2022, 17:04
Stanić za B92.net: "Referendum se isključivo odnosi na pravosuđe, nikako na Kosovo"
Naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Miloš Stanić za B92.net rekao je da ima mnogo zabluda u javnosti koje se tiču referenduma.
"Referendum se isključivo odnosi na pravosuđe, a nikako ne na Kosovo i preambulu Ustava, kao što se priča u medijima", pojašnjava Stanić.
On kaže da će građani svojim izlaskom odlučiti kako će izgledati pravosuđe.
"Građani odlučuju o pravosuđu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odnosno o tome kako će izgledati sudska vlast i javno tužilaštvo."
Stanić ističe da je vrlo važno da sudska vlast bude poverena brizi profesionalaca, koji je najbolje razumeju.
"Imajući u vidu da je sudska vlast stručna grana vlasti, veoma je važno da o njoj odlučuju pre svega profesionalci, odnosno ljudi iz pravosuđa koji najbolje razumeju njegov rad."
"To je lična karta jedne države", kaže on i dodaje da je "i svakako važno da Srbija u tom pogledu ima kvalitetna rešenja", rekao je Stanić za naš portal.
Stanić kaže da je reforma sudstva vrlo bitna za Srbiju, pošto se postiže "puna nezavisnost sudstva od spoljnih uticaja".
"Za građane je bitno da im sude sudije koji su nezavisne i nepristrasne, koje sude samo na osnovu zakona, a ne pod bilo čijim utiskom i pritiskom."
On ističe da postoje dve bitne stvari koje bi se promenile – ukinuo bi se probni mandat sudija a i to ko bira sudije na funkciju.
"Ukratko, dve su ključne promene. Ukoliko mogu da izdvojim, dve su ključne promene. Prva, ukida se takozvani probni mandat za sudije, jer ne možemo da govorimo o nezavisnom sudiji koji se nalazi na svojevrsnoj probi", ističe on.
Druga promena, kaže on, tiče se toga ko bira sudije i tužioce.
"Drugo, sudije i tužioce će birati i o njihovom radu odlučivati ubuduće dva organa, Visoki savet sudva i Visoki savet tužilaštva, koju su tako sačinjeni da struka ima prvu i poslednju reč. Važno je napomenuti da se ovakvim rešenjima sudstvo nikako ne udaljava od naroda, već od uticaja politike, dok se narodu omogućava da ima sudstvo koje će suditi samo na osnovu važećih pravnih propisa, što bi moralo da bude suština."
"Ovim izmenama postiže se da sudije i tužioce biraju Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, organe u kojima većinu članova čine njihove kolege sudije, odnosno tužioci", kazao je on.
Stanić ističe da su se trudili da u predlogu budućeg Visokog saveta sudstva naprave izvestan balans.
"Od 11 članova, njih 6 bi bile kolege sudije, sedmi sudija Vrhovnog suda a četiri člana bi bili istaknuti pravnici. Pogrešno se u delu javnosti tvrdi da su ti istaknuti pravnici produžena ruka politike, pošto se iz koncipiranih rešenja vidi da to nije tako."
Naime, njih bira Narodna skupština, ali dvotrećinskom većinom, čime se postiže da oni ne budu ljudi neke vlasti, već izabrani kompromisom vlasti i opozicije.
Drugo, predviđa se da ti isknuti pravnici ne smeju biti članovi političkih stranaka.
"Takođe, mislilo se i na slučaj da se ne postigne dvotrećinska većina u Narodnoj skupštini. U tom slučaju istaknute pravnike bi birala tzv. komisija koju ne sačinjavaju političke ličnosti, već ustavni organi i to je bio jedini kriterijum za sastavljanje ove komisije. Nju bi sačinjavali predsednik Narodne skupštine, presednik Ustavnog suda, presednik Vrhovnog suda, vrhovni javni tužilac i zaštitnik građana", navodi Stanić.
On kaže da ne stoji tvrdnja da su ovo političke ličnosti, već su to ustavni organi i dodaje: "Trebalo bi da mi kao društvo imamo poverenja u sopstvene institucije".
"U slučaju da smo na bilo koji način koncipirali sastav ove komisije, onda bismo bili suočeni sa lavinom pitanja zašto ovaj a zašto ne neko drugi. Ovako imali smo jasan kriterijum i nadamo se da komisija kao mehanizam neće ni biti korišćena, jer bi to značilo da su se opozicija i pozicija u parlamentu dogovorile, što je u interesu razvoja demokratije u našoj zemlji. Njihov motiv da se dogovore bi bio taj da i tu nadležnost izbora istaknutih pravnika ne izgube", rekao je on.
Stanić kaže da je izlazak na referendum i zaokruživanje reči "da" prvi korak u reformi sudstva, na dobrobit svih građana.
"Zaokruživanje 'da' je prvi korak, osnov da se definišu određena rešenja, mnogo bolja nego ovo što smo imali do sad. Suština je da Srbija kreće u pravcu boljih institucija i naglašavam da je ovo pitanje iznad politike, ovo je pitanje u kakvoj državi i u kakvim institucija želimo da živimo", zaključuje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
