Izvor: B92, 27.Jun.2014, 13:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Stabilno KiM, stabilan i Balkan"
Beograd -- Ključ za stabilnost Zapadnog Balkana je unapređenje srpsko-albanskih odnosa, a najvažnije da je na prostoru Kosova i Metohije postignuta stabilnost.
Ovo je danas poručeno na skupu ''Bezbednosni aspekti normalizacije odnosa između Beograda, Prištine i Tirane'' na kome je predstavljen izveštaj o integraciji policije na severu Kosova.
"Ono što su Srbija i Hrvatska uradile nakon raspada Jugoslavije u poboljšanju odnosa, to verujemo da mogu i Beograd, Priština >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Tirana", rekla je direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić.
Ona navodi i da je veoma bitno to što su ispitanici u Srbiji velikom većinom podrzali dijalog Beograda i Prištine.
"Više od polovine bezuslovno podržavaju dijalog i misle da je on dobar bez obzira na uslov EU", istakla je ona.
Kaže i da su se političke elite u Beogradu, Pristini i Tirani promenile, a da je na vlast u Albaniji došla partija koja je pokazala naznake nove politike prema regionu.
Izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije u Prištini Florijan Ćehaja naveo je da dijalog Beograda i Prištine podržava 47 odsto Albanaca i 45 odsto Srba, te da to znači da na obe strane postoji podrška političkim elitama u tom pravcu.
Međutim, kako je istakao, dijalog Beograda i Prištine nije se u potpunosti pozabavio zahtevima lokalne populacije Albanaca i Srba.
"Bitno da smo postigli stabilnost", rekao je Ćehaja.
Na KiM je, kako je rekao, najveći izazov ekonomska nesigurnost, ali i protesti koji bi po njegovom mišljenju mogli da prerastu u velike nerede.
"Još jedna zabrinutost su vehabijski pokreti i svi oni koji su otišli da se bore na Bliskom istoku. Mislim da tu postoji nešto oko čega se možemo brinuti", rekao je Ćehaja.
Direktor istraživackog odeljenja za Evropsku uniju i bezbednost, Institut za demokratiju i medijaciju iz Tirane Arjan Dimiši kazao je da sporazum između Beograda i Prištine predstavlja "sjajnu priliku da se pokrenu odnosi između Albanaca i Srba koji su istorijski gledano uvek bili ugroženi zbog kosovskog pitanja".
"Albanski političari su uvek nerado pristupali odnosima sa Srbijom i bili proaktivni prema tome. Očekivanja su velika sada da će doći do poboljšanja odnosa, ali to poboljšanje nismo videli u stvarnom životu", rekao je Dimiši.
On smatra i da je i dalje malo potpisanih sporazuma između Beograda i Prištine. Mnogo ih je više, kako je dodao, između Albanije i Kosova.
U izveštaju koji je predstavljen na konferenciji navodi se da se u Kosovsku policiju do kraja marta ove godine 285 od 337 bivših pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije uključilo u sastav KP, a što kako je ocenjeno, predstavlja značajan korak napred u primeni briselskog sporazuma.
Navodi se i da je u KP 11,49 odsto Srba među uniformisanim i civilima. Uniformisanih Srba je 12 odsto, a vaćinu čine Albanci - 83.43 odsto. Civila srpske nacionalnosti u KP je 8,04 odsto, Albanaca 89,41.
Kada je reč o etničkom sastavu u bezbednosnim snagama - Albanaca je 91,15 odsto, a Srba 1,83 odsto.
Ćehaja je istakao da proces integracije pripadnika MUP Srbije u KP "teče glatko", navodeći da istraživanje pokazuje da je veliki broj Srba integrisan u Kosovsku policiju.
"Ono što nam je potrebno je da izgradimo kulturu policije na Kosovu i za to će biti potrebno dosta vremena. Na severu je potrebna civilna zastita i ne znamo da li će biti u okviru novoosnovanih opština ili kao nezavisna jedinica, kako to žele Srbi na severu", zaključio je Ćehaja.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
