Izvor: Politika, 10.Feb.2015, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta evroposlanici predlažu Mekalisteru
Slovak Eduard Kukan traži da se u tekst Rezolucije o napretku Srbije ubaci zahtev da se u najkraćem roku krene u otvaranja prvih poglavlja, Grk Nikos Androulakis da se reč Kosovo zameni terminom Priština, a Hrvatica Ruža Tomašić da Srbija odmah pusti na slobodu hrvatskog veterana Veljka Marića
Nisu svi od 222 amandmana evroparlamentaraca na nacrt izveštaja o napretku Srbije, koji je sastavio Dejvid Mekalister, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izvestilac za Srbiju, kao predlozi hrvatskih poslanika, kojima se praktično uslovljava evropski napredak Srbije.
Slovački poslanik Eduard Kukan, šef parlamentarne delegacije za Srbiju, predložio je da se ovim izveštajem EP – o kojem će se glasati u martu, a u toku ovog meseca raspravljati o pomenutim amandmanima – podstakne otvaranje pregovoračkih poglavlja sa Srbijom „u najkraćem mogućem roku, uzimajući u obzir kretanja na tehničkom nivou, ali i politički kontekst odnosa Srbije i EU”. S druge strane, Nikos Androulakis, grčki poslanik iz grupe progresivnih socijalista i demokrata, zatražio je izmenu teksta izveštaja u kojem se govori o tome da je „Beograd preduzeo važne korake ka normalizaciji odnosa sa Kosovom” tako što bi se reč Kosovo zamenilo sa „Priština”.
A hrvatski poslanici, naročito oni iz grupe Evropske narodne stranke, podneli su niz amandmana na predloženi izveštaj. Među njima se nalazi i onaj u kojem zahtevaju da se kao merilo za otvaranje pregovora u poglavlju 23 postavi zahtev Srbiji da promeni svoj zakon o nadležnosti za suđenje za ratne zločine na području bivše Jugoslavije. Ruža Tomašić i još nekoliko hrvatskih poslanika su zatražili da Srbija odmah pusti na slobodu hrvatskog veterana Veljka Marića, koji je pred beogradskim specijalnim sudom optužen za ratne zločine. To je zapravo i pozadina zahteva za izmenu srpskog zakona o nadležnosti za suđenje za ratne zločine na tlu bivše Jugoslavije, koji je pre dva dana izneo i Zoran Milčanović, hrvatski premijer.
Nekoliko hrvatskih poslanika, Andrej Plenković, Ivana Maletić, Marijana Petir, Davor Ivo Stier i Dubravka Šuica, pokrenulo je pitanje delovanja Vojislava Šešelja, lidera radikala, koji je pušten iz Haškog tribunala. Taj zahtev iznet je u vezi sa novembarskom rezolucijom EP, u kojoj je traženo da se srpska vlada jasno odredi prema Šešeljevim izjavama.
Isti ovi poslanici iz Hrvatske zatražili su i da u Srbiji bude obezbeđena puna primena pravnog okvira koji se odnosi na manjine, posebno u oblasti obrazovanja, upotrebe jezika i pristupa medijima i verske službe na manjinskim jezicima.
Zanimljivo je inače i da su se Slovenac Ivo Vajgl i Španac Havijer Nart, koji pripadaju grupi liberala i demokrata, između ostalog, založili za to da „autonomija Vojvodine ne oslabi”.
Posle nedavne presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, u kojoj su odbačena i hrvatska tužba za genocid i srpska protivtužba, i izjave premijera Milanovića, tema srpsko-hrvatskih odnosa i dalje je aktuelna. Mada je hrvatska agencija Hina izvestila u petak da se službeni Beograd nije oglasio povodom poruka hrvatske vlade da Srbija sa zakonom o univerzalnoj jurisdikciji nad državljanima Hrvatske koji su činili ratne zločine nad Srbima ne može ući u EU, te da su prve neslužbene poruke da srpska vlada ne vidi opravdanost tih zahteva, Tanja Miščević, šef pregovaračkog tima Srbije, izjavila je, prema Beti, da se nada da će se zahtev Hrvatske rešiti bez većih problema, ali i da se na putu ka EU može očekivati dosta takvih uslovljavanja. „Nadamo se da će ova vrsta nerazumevanja i neusaglašenosti biti razrešena mnogo jednostavnije nego što nam sada izgleda”, kazala je Miščevićeva u pauzi sednice Nacionalnog konventa o EU posvećene akcionom planu za poglavlje 24.
Ona je, takođe, istakla da u evropskim integracijama može biti i političkih uslovljavanja, budući da o svakom koraku odlučuju zemlje članice konsenzusom, ali da ne veruje da će Hrvatska praviti problem Srbiji. „Nemam sumnje da će biti puno uslova od strane država članica tokom pregovora, ne zato što je reč o Srbiji već zato što je reč o pregovaračkom procesu u kojem ima dosta prostora za uslovljavanja”, rekla je Tanja Miščević.
Direktor Komiteta za ljudska prava Jukom Milan Antonijević izjavio je pak, povodom zahteva Hrvatske za promenu zakona o univerzalnoj jurisdikciji, da treba videti da li je to samo politička izjava. „Ono što je trenutno važeće u Srbiji jeste u skladu sa našim međunarodnim obavezama i biće veoma teško ispuniti ta očekivanja koja je u ovom trenutku pokazala Hrvatska. Treba samo razmotriti da li je to politička izjava ili se radi o nečemu što će Hrvatska pravno pokušavati da promeni”, rekao je Antonijević.
Antonijević je rekao da ga je veoma iznenadila izjava premijera Milanovića, koji je rekao da Hrvatska neće dopustiti da Srbija uđe u EU sa nepromenjenim zakonom o univerzalnoj jurisdikciji. Ovde se, kazao je Antonijević, govori o univerzalnoj nadležnosti, naročito kada se radi o ratnim zločinima. U interesu je svih u zemalja u regionu i Evropi da se na bilo kom mestu sudi onima koji su počinili ratne zločine ukoliko za to ima pravne osnove.
Biljana Čpajak
objavljeno: 10.02.2015.
.jpg)
