Izvor: RTS, 27.Sep.2017, 20:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji" u galeriji SANU
Izložba "Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Identitet, značaj i ugroženost", autora dopisnog člana SANU Miodraga Markovića i prof. dr Dragana Vojvodića, svečano je otvorena u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
Da je srpske kulture na KiM bilo još u 10. veku, svedoči fragment suda sa glagoljskim natpisom iz 10. veka. On je sačuvan, ali mnogi nisu.
Od pedeset i četiri >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << spomenika kulture koje je Unesko stavio na listu onih koji su u opasnosti, četiri su iz Srbije - reč je o manastirima na KiM.
Od 1999. na teritoriji južne srpske pokrajine uništeno je ili delimično oštećeno više od 150 pravoslavnih manastira i crkava.
Otvarajući izložbu u Svečanoj sali SANU predsednik Akademije Vladimir Kostić rekao je kako se usuđuje da izrekne sud da se radi ne samo o najznačajnijoj izložbi SANU u ovoj godini, već o postavci koja "ne uključuje potrebu za bilo kakvim poređenjem i gradacijom".
"Ideja ove izložbe je da učinimo što možemo da ova lepota i često anonimni, ali time ne i manje uspešni stvaralački podvizi naše baštine na Kosovu i Metohiji trajno postanu deo nas samih ovakvih kakvi smo i time ne dozvolimo iščezavanje onog što nas određuje u samom našem biću bez obzira na okolnosti", rekao je Kostić.
Koautor izložbe koja može da se pogleda u Galeriji SANU, Miodrag Marković, istakao je da odluka da se sveobuhvatno predstavi srpska umetnička baština na Kosovu i Metohiji proističe iz stalne posvećenosti Akademije izučavanju prošlosti našeg naroda na tom području i njegovog dragocenog kulturnog nasleđa.
Primetio je da danas, na žalost, postoje posebni razlozi za takvu posvećenost, jer je pomenuta baština ugroženija više nego ikada ranije.
Dragan Vojvodić kaže za RTS da, pozivajući na putovanje kroz vekove stvaralaštva srpskog naroda na KiM, izložba ima za cilj da ukaže na vrednost i suštinski značaj za kulturnu istoriju srpskog naroda.
"Da istakne identitetske vrednosti srpske umetnosti, odnosno da pokaže zbog čega je ona srpska, da podseti na dugu i nikad okončanu istoriju stradanja Srba na KiM, istoriju započetu još u 15. stoleću", navodi Vojvodić.
Nakon velikih stradanja spomenika krajem 20. i početkom 21. veka, rekostruisan je i obnovljen deo spomenika, dodaje Vojvodić.
"A oni koji su ostali i koji vrede trpe pokušaje identitetskog zatiranja, vlasti na Kosovu pokušavaju da ih predstave kao spomenike područja na kom su nastali a ne kao spomenike naroda koji su ih napravili", ističe Vojvodić.
Naveo je da na sajtu kosovskog Ministarstva kulture, omladine i sporta kod značajnih spomenika kao što je Gračanica ne stoji da je to srpski spomenik i da ga je sagradio srpski vladar.
Planirano je i donatorsko okupljanje kako bi se prikupio novac za obnovu najugroženijih svetinja.
"Vlada Srbije je u protekloj godini zajedno sa SPC obnovila 11 crkava i manastira. Treba reći da do mnogih svetinja ne možemo da dođemo", istakao je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.
"Posle Beograda bi valjalo da ova izložba prođe kroz svaki veći grad u Srbiji, da svako naše dete zna gde se nalazi koja freska u Patrijaršiji i Dečanima, gde je bio grob Cara Dušana", istakao je generalni sekretar predsednika Republike Nikola Selaković.
Prvi deo izložbe posvećen je srednjovekovnoj umetnosti jasno vezanoj za važne manastire, crkve i gradove, a ostali delovi su posvećeni umetnosti novog vremena.
Stradanju kulturne baštine na KiM posvećen je poslednji deo izložbe.
Prema rečima direktorke Narodnog muzeja Bojane Borić Brešković, iz zbirki nacionalnog muzeja za izložbu odabrani su originalni predmeti - ikonopis i umetnički rad u metalu, skupoceni vez, keramika i staklo, arhitektonska plastika, koji reprezentuju umetnost i kulturu Kosova i Metohije i pružaju uvid u način života, verovanja i htenja srpskih žitelja tog područja od 12. do 19. veka.
Prikupljani su u arheološkim istraživanjima, putem otkupa ili poklona, a potiču prvenstveno iz Pećke patrijaršije, Dečana, Gračanice i Bogorodice Ljeviške.
"Pored njih, svojim neprocenjivo vrednim darovima obogatili su nas Sveti arhanđeli, Bogorodica Hvostanska, Banjska i druge srpske svetinje, manastirska vlastelinstva i naselja, kao i grad Novo Brdo. Ovom prilikom biće izložen i ulomak keramičkog suda sa urezanim glagoljskim natpisom iz 10. veka, otkriven u Čečanu kod Vučitrna", navela je Borić Brešković.
Pored Narodnog muzeja, izloženi su i eksponati iz zbirki Muzeja SPC, Muzeja primenjene umetnosti, Narodne biblioteke Srbije i Arhiva SANU.
Izložba je otvorena do 12. novembra.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
